У потрази за сном и Сарајево 1914 вратили ратна сјећања
Сарајево - Документарни филм редитеља и продуцента Младена Митровића "У потрази за сном" имао је свјетску премијеру у уторак увече у оквиру званичне селекције овогодишњег "Сарајево филм фестивала".
Дан раније, у понедјељак, Уједињене нације организовале су промоцију филма у Сарајеву, што је изузетна част за српски филм. Куриозитет представља и подршка UNESCO-а овом филму.
Филм "У потрази за сном" реализовала је продуцентска кућа "Фабрика снова" из Београда у сарадњи са бх. и хрватским копродуцентима - "Балкан арт центар" из Сарајева и "Фактум" из Загреба, уз подршку Филмског центра Србије и Министарства културе Републике Србије.
Филм је сниман више од пет година на четири континента, у 12 држава (БиХ, Србија, Хрватска, Словенија, Њемачка, Русија, Шведска, Тунис, Турска, Ирак, Мексико и САД).
Прича почиње за вријеме цунамија у Токију када редитељ Младен Митровић ступа у контакт са композиторком музике за свој први играни филм "Хаусторче" (1987) Јадранком Стојаковић. Убрзо послије тога одлази на прославу матуре у свој родни град Сарајево, у коме ће сасвим случајно срести једног од једанаест некадашњих глумаца из свог филма.
Потреба да прекине своју двадесетогодишњу самоизолацију и жеља да сазна шта се током и послије рата десило са некадашњим дјечацима из његовог филма - Бошњацима, Србима и Хрватима, ученицима из школе "Братство и јединство", покреће Митровића на пут дуг 50.000 километара током кога ће их све пронаћи и довести "кући" - у хаустор у коме су се играли као дјеца, први пут запалили цигарету "на штипаљку" и маштали о свијету одраслих, који их је касније водио све даље од великих жеља и дјечијих снова.
У вријеме када се и даље броје порази и рачуна ко је колико и шта изгубио у рату на просторима бивше Југославије, аутобиографска документарна одисеја Младена Митровића у гледаоцу, који је, својом вољом или не, дио комплексне регионалне историје и географије, буди оно што му нико и никада не може одузети - снове и сјећања. То је управо главни елемент колективне катарзе кроз коју пролазе редитељ и актери филма.
На "Сарајево филм фестивалу" приказан је и дугометражни документарни филм бањалучког редитеља Горана Дујаковића "Сарајево 1914", који је рађен у продукцији "Феникс арт" из Бањалуке, а приказан је у селекцији "БХ филм".
Саговорници у филму су академик из Сарајева Мухамед Филиповић, публициста из Загреба Миљенко Јерговић, историчар из Бањалуке Жељко Вујадиновић и други, а у филму је коришћен материјал из Архива Југословенске кинотеке у Београду.
Филм је настао у оквиру пројекта "Изучавањем историје до помирења" финансираног од Европске уније, а носилац пројекта је Народна и универзитетска библиотека РС из Бањалуке. Партнер на пројекту је ACED - Агенција за сарадњу, едукацију и развој из Бањалуке.
У филму се, поред богатог документарног садржаја, кроз разговоре са саговорницима из различитих углова добија увид у околности у којима је дошло до Сарајевског атентата као и о догађајима који слиједе и активистима "Младе Босне". Саговорници у филму дају и осврт на тај важан историјски догађај из данашње перспективе.
Осим Дујаковића који потписује сценарио и режију, екипу филма сачињавају Предраг Соломун (монтажа), Драшко Гајић (камера), Давид Мастикоса (музика), Мидхат Паравлић (наратор), Александар Свитић (асистент сниматеља) и Свјетлана Марковић (координатор пројекта испред ACED-а).
Ања Кавић
У склопу пројекције "БХ студентски", данас ће од 16.45 часова бити, између осталих, приказан и филм Бањалучанке Ање Кавић "Без ријечи".
- Основну комуникацију у друштву данас је преузела технологија. Сваким даном постајемо све више интровертни, свијет више није онакав какав изгледа, људи глуме и не желе да исказују своја осјећања. Не желе да разговарају. Комуникација међу људима добила је једну потпуно нову, али погрешну димензију - стоји у опису филма Ање Кавић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
