У Музеју Југославије у Београду отворена изложба "Алан Форд трчи почасни круг"
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2020/12/750x500/20201202140239_342056.jpg)
БЕОГРАД- У Музеју Југославије у Београду отворена је изложба "Алан Форд трчи почасни круг", на којој ће посјетиоци у наредна два мјесеца моћи да виде 152 оригиналне табле из раног периода, када је на изради стрипа радио италијански ауторски двојац Магнус-Бункер, као и три насловна цртежа Паола Пифарерија.
"Алан Форд трчи почасни круг" је гостујућа изложба аутора и колекционара стрипова из Словеније Рока Главана, која је била једна од најпосећенијих словеначких културних догађаја у 2019. години, а, иначе, ова изложба је највећа свјетска изложба оригиналних цртежа стрипа "Алан Форд".
Изложбу организују Музеј Југославије и Институт за културу и образовање из Љубљане, у сарадњи са Националном галеријом Словеније, Италијанским институтом за културу у Београду и Југословенском кинотеком.
Портпарол Музеја Југославије Тамара Марковић рекла је за Срну да је разлог због којег се изложба реализује управо у Музеју Југославије тај што је "Алан Форд" значајан културни феномен у контексту некадашње Југославије, те да је занимљиво да је сам стрип, уз изузетан превод Ненада Бриксија на српскохрватски, био много популарнији у бившој Југославији, него у Италији, гдје је и настао.
Наводећи да велико интересовање за ову изложбу говори о томе да је Алан Форд нешто што је и даље "живо" у популарној култури бивше Југославије, Марковићева је подсјетила да аутор изложбе велику популарност "Алана Форда" и након толико година објашњава ријечима да "смо се ми некада смијали јунацима Алана Форда, а данас се они смију нама".
Према њеним ријечима, Главан истиче пророчку компонентну стрипа и оно због чега људи и тада, па и сада могу да се повежу са аланфордовским јунацима и да их препознају у овом окружењу.
Изложба траје до 31. јануара, а планирани су и пратећи програми, који ће зависити од епидемиолошке ситуације.
Извјесно је да ће се један дио пратећих програма дешавати у виртуелном простору, на "Јутјуб" каналу, а требало би да се реализује и филмски пратећи програм у Југословенској кинотеци од 15. децембра, односно да буду приказани филмови који на неки начин подсјећају на аланфордовску поетику.
Објашњавајући зашто ова прича истрајава, аутор изложбе Рок Главан је у пратећем тексту уз изложбу навео да одговор лежи у морбидном хумору испреплетеном бриљантним домишљатостима, а ситуације које се чине гротескним, заправо су дио наше свакодневице.
"У ствари, ми живимо у стрипу којем смо се смијали. Политичари и све њихове девијације, банкари са својим манипулацијама, велики политички слогани само са једним циљем - доћи на власт", истиче Главан.
Он је додао да је данашње друштво, с друге стране, свједок велике биједе и сиромаштва, не само у друштвеном, већ и у културном и духовном смислу.
"Чак је и стање економије суперхиковско. Све је то Алан Форд. Само што данас више није смијешно, данас је болно", написао је Главан.
Стрип "Алан Форд" је исмијавао све корумпиране, неспособне и изманипулисане људе на свијету, никога није поштедио - ни лијепе, ни ружне, ни богате, ни сиромашне, ни поштене, ни лопове, а догађаји у стрипу су апсурдни, изненађујући, духовити и апсолутно политички некоректни.
Назив ове изложбе "Алан Форд трчи почасни круг" асоцира и на везу са чувеним филмом "Маратонци трче почасни круг" Слободана Шијана, који је сам у интервјуима говорио да је поетика "Маратонаца" инспирисана Аланом Фордом и да му је то био најбољи начин да ову модерну комедију пребаци у једно бивше вријеме.
Када је ријеч о овом култном стрипу незаобилазна тема је и фамозна забрањена епизода, објављена у словеначкој "Младини", у којој се појављују Јосип Броз Тито и Јованка, а која, у ствари, није била рад италијанских аутора.
Ријеч је о епизоди коју је 1989. године посебно за "Младину" нацртао Андреј Брчић Флумијани, који се потписао као Макс Шелинг, а у њој Група ТНТ посјећује Тита у Белом двору, када Број Један уцјењује маршала, а ова комплетна епизода је изложена у Музеју Југославије.
Први број "Алана Форда" изашао је у мају 1969. године. Осмислили су га сценариста Лучано Секи - Макс Бункер и цртач Роберто Равиола Магнус.
Већ годину дана касније овај сатирични стрип је због упечатљивих цртежа, духовитих дијалога и спретне ироније, као и изузетног превода Ненада Бриксија, придобио наклоност публике широм Југославије.
Инспирација за сам лик Алан Форда био је глумац Питер О'Тул.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.