У Хашанима ускоро учионица на отвореном

Ђаковићева, која је данас присуствовала манифестацији "Ћопићевим стазама дјетињства", рекла је да је 80.000 КМ обезбиједило Министарство културе и информисања Србије.

"Ученици из Републике Српске, али и Србије и окружења, имаће могућност да на другачији начин у књижевниковом родном мјесту доживе ликове о којима је Ћопић писао и које смо кроз његова дјела упознали", изјавила је она.

Ђаковићева је навела да готово да не постоји писац који је толико волио свој родни крај и о њему толико писао као Ћопић о својим Хашанима.

"Изузетно смо поносни што смо средствима Владе Републике Српске обновили родну кућу нашег омиљеног писца из дјетињства као дио пројекта `Ревитализација родног мјеста Бранка Ћопића`. Обновом куће и уређењем дворишта завршене су двије фазе пројекта, а ускоро ће почети и трећа, коју реализујемо са Министарством културе и информисања Србије", рекла је Ђаковићева.

Она је истакла да је завршен идејни и главни пројекат за трећу фазу пројекта учионице на отвореном.

Начелник општине Младен Кљајић рекао је да су институције Републике Српске помогле обнову родне куће Бранка Ћопића и спомен-школе, те изградњу млина дједа Трише.

"Зонинг планом је предвиђено повезивање ових цјелина, што ће допинијети да заживе Хашани, али и општина Крупа на Уни", навео је Кљајић.

Код родне куће Бранка Ћопића у Хашанима данас су на живот и дјело великог српског писца подсјетили глумац Срећко Марчета и ученици Основне школе "Бранко Ћопић".

На бисту код спомен-школе положен је вијенац.

Манифестција "Ћопићевим стазама дјетињства" обиљежава се на Михољдан, крсну славу Ћопића.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скочивши са моста на Сави у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо".

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.