У Београду отворен Крајишки ликовни салон

Срна
У Београду отворен Крајишки ликовни салон

Београд - Крајишки ликовни салон, једина културна манифестација која је преживјела хрватску акцију "Олуја", вечерас је отворена у Галерији Музеја жељезница Србије у Београду.

Изложба се одржава 30. пут од када је основана, а 17. у избјеглиштву. Њени организатори су Удружење Срба из Хрватске, Српско културно друштво "Зора" Книн-Београд заједно са Завичајним клубом "Книнска крајина" и Удружењем Срба из Хрватске "Никола Тесла" из Крагујевца.


Ове године манифестација ће, осим у Београду, бити одржана и у Крагујевцу, Панчеву, Новом Саду, а организатори се надају да ће успјети да је организују и у Републици Српској, односно у Бијељини, Приједору и Бањалуци.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир је рекао Срни да је на изложби заступљено више од сто умјетника, а да су сви радови прожети темама завичаја.

Будимир је подсјетио да је све почело почетком осамдесетих година прошлог вијека на Книнској тврђави, када је организован Кнински ликовни салон, а до 1995. године одржано је 13 салона.

"Тај 13-ти салон је био кобан, радови су остали на Книнској тврђави, а Срби готово потпуно избјегли у Републику Српску и Србију", навео је Будимир.

Он је додао да је Кнински салон обновљен под називом Крајишки ликовни салон, тако да на њему излажу умјетници не само са простора бивше Републике Српске Крајине, Хрватске, Републике Српске, већ и умјетници Удружења ликовних умјетника Србије.

Предсједник Српског културног друштва "Зора" Никола Церовац је рекао да су на изложби представљени радови и професионалаца и тек свршених академаца са простора Републике Српске, Републике Српске Крајине и из Србије.

Прва награда салона "Борис Маркош Минго" за ликовно стваралаштво младих ове године додијељена је Михаели Вујновић за рад из серије "Приђи ближе". Ова награда додјељује се као знак сјећања на младог умјетника, који је погинуо бранећи Крајину 1991. године.

Добитник плакете Умјетничког братства манастира Крка, као друге награде, је јеромонах Серафим /Глигић/ из манастира Добрун.

Идеје и ставове више од 100 аутора исказало је најразноврснијим материјалима и техникама, од класичних попут мермера, мозаика или уља, графике до дигиталне фотографије.

Главне одлике Крајишког ликовног салона чини велики број радова, широк спектар тема и ликовних приступа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана