Три деценије Хазарског речника
Од првог издања "Хазарског речника" Милорада Павића навршава се 30 година, а то најпревођеније дјело српске књижевности је досад преведено на 36 језика широм свијета.
У октобру ће се навршити 85 година од рођења, а крајем новембра и пет година од смрти Милорада Павића (Београд, 15. октобар 1929 - Београд, 30. новембар 2009). У мање од пет година од тада, објављено је више од 55 превода "Хазарског речника" као и осталих Павићевих књига. Његове књиге штампане су досад укупно у 327 издања.
Павић је, подсјетивши да се Хазарски ријечник појавио 1984. године у "мушкој и у женској верзији", писао да је читалац могао да бира коју ће верзију узети да чита:
"Често су ме питали где је суштина разлике између мушког и женског примерка моје књиге. Ствар је у томе што мушкарац свет доживљава ван себе, у свемиру, а жена свемир носи у себи. Та се разлика огледа и у мушком, односно женском примерку мог романа. Ако хоћете, то је слика распада времена, које се поделило на колективно мушко и индивидуално женско време".
"Хазарски речник", који је "лексикон у 100.000 речи", проглашен је незаобилазним штивом а његов аутор за "предводника европске постмодерне".
Павић, професор београдског Филолошког факултета а претходно Филозофског факултета у Новом Саду, изучавао је српску књижевност 17. и 18. вијека, аутор је студија о Војиславу Илићу, Гаврилу Стефановићу Венцловићу, српском бароку, класицизму, предромантизму.
Прву књигу поезије "Палимпсести" објавио је 1967, три године касније "Историју српске књижевности барокног доба", а прву збирку прича "Гвоздена завеса" 1973. године.
Четири године послије "Хазарског речника" који је те 1984. године награђен и Ниновом наградом за роман године, објавио је роман "Предео сликан чајем" (1988).
Трећи роман "Унутрашња страна ветра", објавио је 1991, а три године касније "Последњу љубав у Цариграду (приручник за гатање)".
Павић од 2011. године има споменик на Ташмајдану у Београду, а двије године раније постављен му је и споменик у Москви.
Дио књижевниковог легата, чији је званични оснивач Скупштина града Београда, а који је отворен септембра 2012. на Дорћолу, гдје је Павић живио, је између осталог и радни сто из 18. вијека на којем је написан "Хазарски речник", рукопис романа, више рукописних биљежница за друге књиге, затим лична библиотека од преко 3.000 наслова, сви преводи Павићевих књига.
Град Београд је, како је наведено на сајту Беоинфо, власник добара који се налазе у легату а ауторска права на Павићеве књиге има његова супруга.
Милораду Павићу је Спомен плоча постављена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године. Факултететска библиотека носи његово име, подсјећајући да је Павић до 1990. године био професор, а неколико година и декан тог факултета.
Према Павићевим текстовима изведене су до сада четири позоришне представе у Русији, Румунији, Републици Српској и мегаспектакл у Пољској, а изводе се и радио-драме "Кревет за троје" и друге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
