Тито користио умјетност за пропаганду, али био и мецена
Бањалука - Индустријски пејзажи из ликовне збирке Јосипа Броза Тита, које је често поклањао, али и добијао, показују да је бивши предсједник СФРЈ умјетност користио као јако пропагандно оружје, али и да је био велики мецена стваралаца соцреалистичког правца, речено је вечерас у Бањалуци на предавању у оквиру изложбе "Умјетност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита".
Аутор изложбе Ана Панић рекла је да се пејзажима у Титовој збирци приказивала шароликост Југославије, али и њена уједињеност у различитостима.
Панићева, која је кустос Музеја историје Југославије у Београду, каже да је за поставку изложбе одабрано 46 слика и 10 графика из Титове збирке, на којима су приказане бројне фабрике и мотиви соцреалистичког периода.
"Покушали смо да мотиве са изложбе ставимо у нови контекст, односно да видимо колико је социјалистичко индустријско наслеђе данас полазиште за савремене уметнике, јер знамо да су те фабрике сада углавном напуштене и да то социјалистичко наслеђе није добро вредновано", рекла је Панићева у Музеју савремене умјетности Републике Српске.
Вршилац дужности помоћника министра просвјете и културе Милица Котур рекла је да културно насљеђе не познаје границе, али да одређени микро-простори имају своју културну специфику, која и јесте оно што треба приказати на манифестацији "Дани европске баштине", која се обиљежава у оквиру актуелне изложбе "Умјетност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита".
"Свака земља приказује своје културно насљеђе и путем те разноликости добијамо богатство европске културе", рекла је Котурова.
Директор Музеја савремене умјетности Републике Српске Сарита Вујковић рекла је да се на овај начин може показати како индустријска баштина може бити искориштена у контексту историје умјетности и да је ово насљеђе соцреализма на одређен начин заборављено или занемарено.
"Са друге стране, осим идеологије, оно представља и важан хумани аспект приказа просперитета друштва које напредује", рекла је Вујковићева.
Она је истакла добру сарадњу Музеја савремене умјетности са Музејом историје Југославије, који је задњих година значајно модернизовао концепцију свог рада и излагачки програм.
"Ова изложба је на неки начин била одличан шлагворт да се укључимо у обиљежавање Дана европске баштине које обиљежавамо први пут, али сматрамо да је изузетно важно да кажемо да је југословенско насљеђе - насљеђе свих нас и да је важно насљеђе Европе", рекла је Вујковићева.
Директор Музеја историје Југославије Неда Кнежевић рекла је да ова установа, која наставља традицију Музеја "25. мај" и Музеја револуције данас представља једну од најпосјећенијих културних установа у Србији, са више од 110.000 посјетилаца годишње.
"Настојимо да интегришемо једнакост и различитости у свим аспектима свога рада, а наш фонд броји више од 75.000 предмета", рекла је Кнежевићева.
"Дани европске баштине" обиљежени су у оквиру актуелне изложбе "Умјетност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита", а овогодишња тема манифестације је "Индустријско и техничко насљеђе".
Након излагања ауторског тумачења, приказан је и кратак филм о Меморијалном центру "Јосип Броз Тито" аутора Иштвана Боџонија, који уједно говори и о настанку Музеја историје Југославије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
