Тихомир Станић:Топ је био врео враћа се кући

Мирна Пијетловић
Тихомир Станић:Топ је био врео враћа се кући

Бањалука - Остварење "Топ је био врео" је снимљено у Козарској Дубици и Бањалуци, иако се радња догађа у Сарајеву, па се на неки начин филм, као и ја који сам ту рођен, враћа кући. Природно је да сваки сусрет са родним крајем буди велике емоције и преиспитује и релативизује сва накнадна искуства и пређени животни пут.

Рекао је ово у разговору за "Глас Српске" глумац и продуцент Тихомир Станић поводом премијерних пројекција филма "Топ је био врео" у Козарској Дубици сутра, 6. фебруара и у Бањалуци у недјељу, 8. фебруара, у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске.

Филм, за који сценарио и режију потписује Слободан Скерлић, настао је према истоименом роману Владимира Кецмановића, а премијерно је приказан 28. фебруара 2014. године на београдском фестивалу "Фест".

- Фестивалски живот овог филма, због великих проблема које смо имали у продукцији и постпродукцији, у ствари тек почиње. Овог месеца ће бити приказан у Стокхолму и Њу Делхију, а затим на фестивалу у Минхену. До сада га је публика видела у Лондону, Чикагу, Торонту, Севастопољу, где смо добили и награду за најбољу режију - испричао је Станић.

На фестивалима у Србији филм је награђиван у свим категоријама, а и домаћа и страна критика истичу квалитет филма у разним аспектима.

- Оно што мени лично највише значи је чињеница да сам видео много људи које је филм истински и дубоко потресао. Исто тако знам да је једна од врлина овог филма то што постаје неважно да ли се одиграва на "нашим просторима" или "једнога дана у једном граду" - каже Тихомир Станић.

Он додаје да је сигурно боље снимати ратне филмове него ратовати.

- Јасно је да филм не може спречити зло, али опомињати, подсећати и указивати на невине жртве безумља је свакако неопходно. Ако све муке живота прелакирамо лагодном естрадном забавом, јефтиним хумором и заводљивим хвалоспевима о сопственој величини, изненадиће нас још већа несрећа. Тешко ћемо онда разумети шта нам се то десило. Филм, наравно ме може давати одговоре, али мора постављати питања - категоричан је Станић.

У пакао филмске продукције, како истиче овај глумац, закорачио је прије осам година, да би се оспособио и осмјелио да снима квалитетан филм о Јасеновцу - истинском паклу и стратишту.

- Дуго сам тражио одговарајући приступ тој великој теми, а 30. септембра прошле године смо у Инзбруку, родном граду Диане Будисављевић, која је организовала спасавање козарачке деце, уз помоћ градоначелника града Инзбрука Кристине Опиц Плорер и Српске православне омладине Инзбрука и њиховог представника Владимира Влајића, снимили прве кадрове тог филма, поред гроба Диане Будисављевић - подсјетио је Тихомир Станић.

Признаје да је до сада у животу све започето и завршио, па му то даје вјеру да ће, заједно са својом екипом, у наредне двије године моћи домаћој и свјетској публици приказати причу засновану на истинитим догађајима и скренути пажњу јавности на тај период из наше историје.

- Судбина Бригите Кнежевић (Мике Бундало), која је осамдесетих година прошлог века открила и пронашла своје корене и породицу и Јелене Бухач-Радојчић, која још увек тражи свог брата Илију, којег је последњи пут видела у августу 1942. године, основа су наше филмске приче коју дугујемо хиљадама оних које нико, па ни Диана Будисављевић, није успео да спаси. Да их бар не заборавимо! - закључује Тихомир Станић.

Глумци

Филм почиње када граната са брда убија родитеље десетогодишњака током опсаде Сарајева 1994. године. Дјечак престаје да говори, прихвата га комшиница и одгаја као свог сина. Када дјечака локални насилници избаце из девастираног стана, он почиње да лута улицама са школским другом, гдје прерано и пребрзо пролази кроз процес сазријевања и одрастања. У филму глуме Станислав Ручнов, Анита Манчић, Мухамед Дуповац, Никола Ђуричко, Славко Штимац, Мира Бањац, Бојана Маљевић, Александар Стојковић, Огњен Копуз и други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана