Тихомир Станић за Глас Српске: Смисао театра преиспитујемо у кафани

Када помислите на све ово, не можете а да вам се у мислима не исцрта лик глумца Тихомира Станића, кога сви памте по лику Иве Андрића из незаборавног филма "Лајање на звијезде".

У интервјуу за "Глас Српске" открива неколико детаља о наставку снимања филма о Дијани Будисављевић, о великом пријатељству са Гораном Марковићем и његовим родитељима, али и о увијек новим изазовима кроз које пролази припремајући улоге у позоришту, али и пред филмском и ТВ камером.

* ГЛАС: Докле сте стигли са реализацијом филма "Ми смо из Јасеновца"? Данас је заиста права умјетност бавити се радом на филму, у смислу продукције. Како се уопште борите са затварањем финансијских конструкција за филм?

СТАНИЋ: Тема и приступ који сам одабрао тој теми изискују спремност на жртву и упорност, без обзира на тешкоће са којима се, наравно, сударамо. Већ девет година свакодневно радим на овом филму, а поред хорског и отрцаног консензуса да је такав подухват неопходан и народу и државама у којима живимо, ретки су и спорадични случајеви кад је неко конкретно помогао његовој реализацији. Ипак, ниједног тренутка нисам губио наду и веру да ће филм бити снимљен, а досадашњи труд мојих сарадника и мој лични, обећавају да се ближимо финалној фази овог пројекта. Верујем да ће у овој години, када се обележава 75 година од оснивања логора Јасеновац, бити снимљен централни део филма, који се дешава управо у логору у лето 1942. године.

* ГЛАС: Улогом у позоришном комаду "Говорна мана" Горана Марковића обиљежићете деценију сарадње са овим умјетником. Можете ли се осврнути на вашу досадашњу сарадњу и шта је за Вас лично било најдрагоцјеније у том прожимању умјетничких енергија?

СТАНИЋ: Четири позоришне представе и два филма смо реализовали, а припремали смо још много нереализованих пројеката и консултовали се и о стварима које смо радили одвојено и ниједног тренутка ништа није помутило поверење, које, изгледа, имамо један у другог. Дакле тај утисак који имам у контакту са Гораном Марковићем, и професионално и лично, је да је он уметник који ми верује и та његова вера ме обавезује. Много сам од њега научио, а срећан сам што сам и са његовим родитељима Радетом и Оливером Марковић играо и имао баш пријатељски однос. Нас двојица смо се професионално срели тек пре десетак година, а ево и данас смо се неколико пута у току дана договарали о новим пословима. Лако и једноставно.

* ГЛАС: У "Говорној мани" тумачите лик глумца. Колико је то у ствари изазов и чиме сте се водили градећи лик Мишела?

СТАНИЋ: Глумци воле да играју глумце, јер верују да је то прилика да открију о себи и оно што мисле да публика не примећује. То може бити велика замка, јер се тада покушавамо представити у лепшем светлу, па чак и својим манама дати ореол и заводљивост. Наша је срећа што нас публика често воли више него ми себе саме и више него што заслужујемо. Врлина гледаоца даје онда и глумцу врлину и посебност. Играјући ову улогу покушао сам да је избором костима из улога које сам играо и које бих желео да одиграм, обогатим и формално и да уз све слабости лика који се кроз драму откривају, одбраним његове поступке репертоаром који је одиграо. Наша представа почиње у часу кад Мишел долази у гардеробу после одиграног Мефиста у Гетеовом "Фаусту". Ту улогу сам играо у Народном позоришту 2002. године, а Фауста је играо Предраг Ејдус, који већ двадесет година игра Мишела у праизведби овог текста.

* ГЛАС: Занимљиво је да ћете комад "Театармахер" премијерно одиграти у кафани "Златни бокал", тамо гдје је све и почело, када је у питању позоришна умјетност код нас. Због чега сте се одлучили на овакву, необичну премијеру?

СТАНИЋ: Овај текст и улогу предложио ми је редитељ Марко Мисирача, а радња се иначе одиграва у једној провинцијској кафани, где велики глумац Театармахер долази да са својом путујућом трупом (женом, сином и кћерком) игра текст који је сам написао. Одлучили смо да, уместо да у позоришту правимо кафану, направимо позориште у кафани. Судећи по интересовању које влада већ пре премијере, изгледа да смо на добром путу.

* ГЛАС: Осим занимљиве идеје за премијеру "Театармахера", шта је то што чини специфичним овај текст и шта то у ствари публику очекује?

СТАНИЋ: Томас Бернхард овим текстом, између осталог, преиспитује смисао театра и уметности уопште у свету забављеном кобасицама и крвавицама. Супротстављајући реалност тривијалног живота и свет уметника који је "састављен од сумње у све, па и у сопствени таленат и сврсисходност. А нигде другде у том човечанству није лаж већа и фасцинантнија него у театру", каже Бернхард. На нама је да то докажемо.

Војна академија

* ГЛАС: Играте и у трећој сезони популарне серије "Војна академија". Можете ли нам нешто више рећи о сарадњи са режисером Дејаном Зечевићем, али и са глумцима у овој хит серији?

СТАНИЋ: Можда ће о тој сарадњи најбоље рећи чињеница да сам догурао до генералског чина и начелника Војне академије. Захвалан сам Зечевићу што је ангажовао глумце из Републике Српске које је упознао на снимању филма "Непријатељ" и што је Бранко Јанковић постао велика звезда ове серије. Радујем се због почетка снимања, поготово због продуцента и идејног творца серије Небојше Нелета Гарића, без чијег огромног ентузијазма и труда не би било ове серије, а самим тим ни мене у њој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.