Татјана Топић, музичарка и етномузиколог, за “Глас Српске”: Претходне генерације нам тихо преносе знање

Рекла је ово у разговору за “Глас Српске” музичарка Татјана Топић, осврћући се на репертоар концерта на којем ће сутра наступити у Арт дворишту Банског двора, заједно са џез саставом “Комбајн квартет”. Овај концерт почиње у 21 час.

- Извешћемо и неке старе композиције Карла Метикоша и Ивице Крајача које су написане за први албум Јосипе Лисац, с намјером да и они који не разумију енглески упију у потпуности бар дио репертоара - додаје Топићева.

ГЛАС: Током претходних година изводили сте музику различитих жанрова. Шта Вама највише лежи?

ТОПИЋ: Без обзира што пјевам џез стандарде, не бих могла рећи да сам џез пјевачица. Много елемената и вјештина које одликују џез извођача ја не посједујем. Претјерано критички однос неких професора кроз моје музичко школовање ме је охрабрило у страховању од грешке. А импровизација није ништа друго него слобода израза, трагање, стварање, падање и устајање. Импровизација је игра у тренутку, без оптерећености потенцијалним грешкама. Нажалост, мој ментални склоп не би могао бити даљи од таквог. Од свих сфера живота, најмање сам у стању дозволити слободу у музицирању.  Оно што ми највише лежи је оно са чим моја душа резонује - оно што осјећам као искрене, непатворене, сирове, а мени блиске емоције онога ко је пјесму изњедрио. Зато је желим пјевати, јер сам се на неком дубоком нивоу повезала са стањем душе оног ко ју је стварао кад ју је стварао. Осјећам свако слово текста, тон и акорд композиције. Да ли је то народна пјесма, поп, рок, соул, џез? Потпуно ми је неважно.  Не могу уста ни отворити за нешто са чим не резонујем, а камоли да пјевам. Зато вјероватно и не пјевам често (смијех).

ГЛАС: С обзиром на то да сте етномузиколог, занима ме, с те стране, колико је пажње данас на овим просторима посвећено тој области?

ТОПИЋ: Ја бих почела од питања да ли је ичему данас на нашим просторима искрено и истински посвећена пажња. О етномузикологији конкретно могу рећи коју из личног искуства. Чињеница да сам била једини студент етномузикологије током прве двије генерације на Академији умјетности у Бањалуци, да сам била први и пар година једини дипломирани етномузиколог (касније је то према Болоњској декларацији класификовано као мастер етномузикологије) са одличним просјеком, а да сам се након тога годинама упорно, али безуспјешно покушавала запослити, говори гдје смо и какве вриједности најутицајнији и најцјењенији међу нама његују. Данас сам захвална и срећна сваком ко ми је учинио уклапање у систем немогућим. Кад сам била игнорисана и одбијана нисам тако мислила, али данас сам им истински захвална.

ГЛАС: Модерно вријеме увијек доноси промјене, али, како коријене наше музике сачувати, а у исто вријеме дати им живот складан с модерним временом?

ТОПИЋ: Не мислим да је мудро назор и по каквој формули трпати старе тековине у ново вријеме. Зашто? Коме? Чему? Како знамо да управо то што бисмо модификовали да би се уклопило и било у складу с, како кажете, “модерним временом” не би било оно што би осакатило и нарушило вриједност те пјесме или обичаја? Не можемо сагледати из једног времена коју вриједну поруку носи који елемент обичаја или пјесме. Све што преживи тест времена без наших интервенција је с разлогом преживјело: нека дубља истина и универзалне законитости стварности којој припадамо се преносе у тим тековинама. Претходне генерације нам тихо преносе знање. Често у различитим фазама живота откријемо различите истине и поруке из истих пјесама или обичаја које смо некад простије доживљавали, што је било у складу с нивоом свијести и разумијевањем себе и свијета око себе у то вријеме. Зато оно треба да буде као бунар из којег човјек заграби кад је спреман да прими неку нову тајну живота, а наше је да стварамо сада у овом времену. Да живимо сада и да практикујемо слободу изражавања јединствености која ће свједочити вриједности нашег времена и постати нови слој традиције. Да улијевамо своје вриједности и удишемо живот дјелима у времену кад вјештачка интелигенција по формули у року од пар секунди може “написати хит” или “насликати ремек-дјело”. То је оно гдје је улога данашњег човјека непроцјењива и незамјењива.

ГЛАС: И када сагледате сва мјеста на којима сте били као тур менаџер, шта бисте издвојили као сличности и разлике када је ријеч о публици и самој организацији неког догађаја?

ТОПИЋ: Људи су на свим меридијанима исти, али навике, погледи на свијет, вриједности и културе нису. Разлике у организацији концерата или фестивала одражавају увријежене предрасуде о људима тих крајева, што је често смијешно колико је предвидиво. Помислим да је до природног окружења: што више сунчеве свјетлости у неком поднебљу, то лепршавији и неозбиљнији приступ свему па и послу, и обрнуто – мање свјетла и топлине, хладније, круће, прецизније и професионалније пословање. Кад се у то убаце разлике руралних или урбаних средина, добије се нови слој специфичности који чини мјесто, поднебље и људе још интересантнијим. 

ГЛАС: Колико је генерално занимљив и захтјеван посао тур менаџера?

ТОПИЋ: То какав је посао тур менаџера зависи од тога ко га ради, као што је случај са сваким другим послом. Ако је човјек одговоран, сналажљив, темељан, брз, динамичан, свестран и страствен – и посао ће одражавати те његове особине. Мени је то дио живота и не гледам то као посао. Нема радних или нерадних сати, дана, мјесеци или годишњих одмора. Посао, живот, породица, љубав, авантуре, радости и бриге... све се то преплиће и обликује једно друго, а на крају дана и мене која бирам да живим тако.

Продукција

ГЛАС: Како видите музичку продукцију у свијету? Колико је подлегла трендовима и да ли је лако изгубити индивидуалност у хиперпродукцији?

ТОПИЋ: Индивидуалност се никад више, наизглед, није промовисала и јавно охрабривала, а да људи никад мање нису били аутентични и своји. Армија плагијатора је све бројнија и не мислим на индустрију забаве, већ на људе уопште. Сви желе да буду неко други, упорно ловимо неку замишљену верзију себе пропуштајући да примијетимо, пригрлимо и његујемо сопствену јединственост. Што је више новца и моћи у игри, то је мање аутентичности и у ликовима и дјелима. У музичкој индустрији је то посебно очигледно. На крају дана, свака роба има свог купца. Важно је знати да свако од нас доприноси обликовању тржишта: то шта бирамо да конзумирамо, охрабрује и оснажује управо ту нишу индустрије која одражава наше личне вриједности: истина или лаж, моћ или сила, темељност или површност, квалитет или квантитет, смисленост или бесмисленост, природност или неприродност… Списак је дуг, а комбинације безбројне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.