Танасић: Српском језику и писму вратити статус носилаца идентитета

Танасић, дописни члан Академија наука и умјетности Републике Српске, рекао је у интервјуу Срни поводом Дана матерњег језика, 21. фебруара, да је статус српског језика у школама лош због малог броја часова, а онај који се користи у јавној употреби запуштен.

Он наглашава да треба испунити обећање да се национални предмети, па и српски језик и књижевност, уче из јединствених уџбеника у Србији и Републици Српској.

Језику и ћирилици вратити статус носилаца идентитета

Танасић је истакао да држава, након доношења закона о језику и писму у Србији и Републици Српској, заједно са језичком струком треба да дефинише језичку политику која ће водити остварењу тога закона.

"Може се рећи да су доношењем овог закона створени предуслови да се у Србији и Републици Српској заштите српски језик и писмо ћирилица. Сада је потребно да се та могућност оствари. Потребно је језику и ћирилици вратити статус какав треба да имају као носиоци идентитета", оцијенио је Танасић.

Танасић је подсјетио да су доношењем овог практично идентичног закона о језику и писму двије српске републике јасно рекле да су им српски језик и ћирилица важни.

У закону су, напомиње, наведене и мјере бриге и систематске заштите ћирилице и српског језика - стандардног језика, народних говора и писане баштине, а предвиђено је и формирање савјета за језик, у коме ће и Одбор за стандардизацију српског језика имати представнике.

"Ово је први пут да се заједно са језичком струком осмишљава и спроводи утврђена језичка политику, како је једино и могуће и како се ради код национално одговорних и уређених народа", истакао је Танасић.

Српски језик у јавној употреби запуштен

Говорећи о српском језику свакодневнице, који се користи у јавном животу, политици, јавним наступима, средствима информисања, Танасић је оцијенио да је српски језик управо онакакав каква је и била брига и однос њему у друштву и држави.

"Једном ријечи - запуштен. Ни у једној тој области не можемо рећи да имамо у употреби добар српски стандардни језик. А то је посљедица чињенице да деценијама немамо изграђену језичку политику нити свијест о томе да је национални језик важан елеменат националног и културног идентитета", истакао је Танасић.

Указао је на чињенице да се не може чути питање "како познајете српски језик" већ врло често "како знате енглески језик", Танасић је нагласио да су лекторске службе у медијима протјеране, да постоје тек у неким информативним кућама.

"Језик је чувар нашега памћења о нама, у срцу националног и културног идентитета. Зато није случајно што су у Србији тако дуго и тако снажни били отпори да се законом регулише статус српског језика послије распада бивше државе и српско-хрватског језичког заједништва", испричао је Танасић.

Танасић је додао да су разлози познати свима који се баве питањем статуса језика, али и другим српским научницима који се боре против дробљења српског националног бића.

"У свим системима матерњи језик с књижевношћу је основни наставни предмет, понегдје има и издвојен статус. Није се тешко досјетити зашто то није и код нас у овом времену", рекао је Танасић.

Он је напоменуо да се Дан матерњег језика тиче и мањинских језика, да је у Србији њихов статус уређен по највишим европским стандардима, па је вријеме да се тако уреди и статус српског језика.

Статус српског језика у школама изузетно лош због малог броја часова

Танасић је истакао да је статус српског језика у школама изузетно лош, због неприхватљиво малог броја часова, двоструко мањег него у европским државама, али да би усвајање закона о језику и писму морало да покрене промјене у овој области.

У школу се, нагласио је, иде и да се научи оно што је програмом утврђено, не ради забаве.

"Када се повећа норма српског језика и књижевности, долази израда програма усклађеног са функцијом националног језика. Програм српског језика и књижевности морају утврђивати стручњаци. Не смије се подлећи никаквим притисцима, као најбоља књижевна дјела не интересују младе нараштаје, па дјеца су оптерећена /остаје им мало за игрице ваљда/", каже Танасић.

Он је навео да се треба обезбиједити да дјеца послије средње школе, посебно гимназије, овладају српским стандардним језиком и добром језичком културом, да знају границе српског језика, стандардног и народног, да се упознају са српском писаном баштином и њиховим значајем за српски идентет.

Посебно питање, указао је, представљају уџбеници српског језика и треба испунити обећање да се национални предмети, па и српски језик и књижевност, уче из јединствених уџбеника у Србији и Републици Српској, врати одговорност за квалитет уџбеника.

"С највишег државног нивоа је најављено да ће уџбенике националних предмета издавати државни издавач, па се ућутало. То само говори колико су велики отпори да се српском језику обезбиједи статус који мора имати као национални предмет са кључном улогом у изграђивању националног и културног идентиета. Али одустати се не смије", нагласио је Танасић.

Борба за достојанство српског језика

На питање да ли су српски језик и писмо ћирилица данас на неки начин "понижени", Танасић је одговорио да би прије рекао да је понижен српски народ одржавањем оваквог статуса његовог језика и писма.

"Веома добро знам колико је народ огорчен због тога, колико нас подржава у нашој борби за достојанство српског народа преко достојанства српског језика и ћирилице, посебно млади. Мислим да усвајање закона о језику и писму свједочи да су то чули и најодговорнији у држави", рекао је Танасић.

Говорећи о начинима како његовати и заштити српски језик и писмо у ово вријеме поплаве језика са друштвених мрежа и интернета, Танасић је истакао да ће све почети да долази на своје мјесто када се почне враћати статус српском језику.

"Кад кад владање српским стандардним језиком постане обавеза у свим видовима живота, кад подигнемо свијест о значају српског као елемента националног и културног идентитета, све ће почети да долази на своје мјесто", нагласио је Танасић.

Он је подсјетио да кад француска академија, која је одговорна за француски језик као што је у Србији Одбор за стандардизацију српског језика, каже да неку енглеску ријеч не треба употребљавати, то је закон за све.

"Ако се залажемо за европске вриједности – треба да их прихватамо", закључио је Танасић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.