Тамара Алексић, глумица: Ленка Дунђерски била спремна на све због љубави

Александра Глишић
Тамара Алексић, глумица: Ленка Дунђерски била спремна на све због љубави

Београд - Ленка Дунђерски била је дама, зрела, одрасла, а у исто време и детињаста, наивна. Поред силних талената које је поседовала (плес, певање, свирање клавира, језици, јахање) била је и врло духовита, интелигентна, врцава. Оно што је најважније, била је спремна да уради све ради љубави и због своје доброте.

Овако млада београдска глумица Тамара Алексић описује музу славног пјесника Лазе Костића захваљујући којој је настала једна од најљепших српских пјесама "Santa Maria della Salute". Серију истог назива режира Здравко Шотра, а Алексићева не крије да је пред њом велики изазов и одговорност да се нађе "у кожи" чувене Ленке Дунђерски, једне од највољенијих жена у историји српске поезије.

- Она је била вишеструка инспирација. Колико за песнике, сликаре, толико и мени за проучавање. Била сам у потрази за тим шта је то њу покретало - каже Алексићева.

Несебичну подршку, како би на најбољи начин оживјела Ленку на екрану, добила је од искуснијих колега, а посебно од Војина Ћетковића који тумачи лик Лазе Костића.

- Дочарати Ленкин лик, а да не буде дводимензионалан, већ човек од крви и меса, ми је било најтеже. Имала сам Шотрину помоћ, који је, као и увек, тачно знао шта жели и коју причу прича, као и Војинову, који је био пун подршке и савета. Диван друг, сјајан глумац, невероватан, директан партнер и добар човек - нагласила је она.

Снимање је, открива, протицало у најбољој могућој атмосфери.

- Имали смо невероватну екипу. И глумачку и ону иза камере. Заиста дивни људи. Шта друго можеш пожелети на једном снимању - пуна је утисака Алексићева, којој ово није прва сарадња са Шотром.

Таленат је већ показала у његовој серији и филму "Шешир професора Косте Вујића".

- Здравко Шотра глумце води кроз причу, тако да све иде јако брзо и без губљења времена. Међутим, ако види да нешто не штима или да негде кочи, да неко решење не иде са твојим сензибилитетом (тј. лика који тумачиш) одмах тражи нова решења - примијетила је глумица којој је управо "Шешир" био први филмски пројекат.

Сматра да овај редитељ има још један риједак дар, а то је да направи глумачку подјелу која сјајно функционише.

- И из тих међуљудских односа, те љубави и енергије која ти се емитује са платна, гледалац је увучен у причу. "Шешир" је окупио екипу младих глумаца, која је и касније остала екипа. Ми смо сви и дан-данас пријатељи и то је нешто најлепше што може да ти се деси после снимања. Ретка привилегија и благословена сам што ме је таква срећа пратила - емотивна је Алексићева, коју је телевизијска публика упознала и преко улоге у серији "Јагодићи".

Њено лице познато је и свима онима који су гледали серију "Јагодићи" у којој би, без икакве дилеме, додаје она, прихватила да игра и у новој сезони ако буде била снимана.

- Мислим да би било јако интересантно видети све те ликове како се боре са потешкоћама који следе, што је светски рат. Јако бих волела да видим шта се све десило са њима, па и са мојом Симком и Јоциком, кога тумачи дивни Андрија Кузмановић. Осим те радозналости, радо бих се вратила на тај сет, јер колико год да смо озбиљно радили, а јесмо, увек нам је било врло забавно - искрена је глумица.

Поезија омиљени жанр 

- Разним књигама се увек враћам, не бих ли видела да ли сам нешто пропустила. Све зависи од периода живота. Примера ради, Гетеовог "Фауста" сам прочитала рекордних седам пута. Али, остале само по два или три пута. Осим поезије. Збирке Ане Ахматове и Десанке Максимовић сам прочитала... па, рећи ћу само да је реч о двоцифреном броју - каже Тамара Алексић и додаје да јој је тренутно омиљена књига "Само деца" коју је написала Пети Смит. Дјело које тренутно носи са собом је "Ја сам Малала", коју је написала најмлађа добитница Нобелове награде за мир Малала Јусафзаи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана