Свевремени Бранислав Нушић
Бањалука - Иако је прошло 150 година од рођења и тачно 77 година од смрти једног од најутицајнијих српских комедиографа, Бранислава Нушића, ликови из његових култних дјела и данас живе међу нама.
Многи редитељи и глумци, који су са великом емоцијом обрађивали нека од непролазних дјела овог великог писца, сложили су се да је Нушић, нажалост, и данас наш савременик. Био је плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, природи.
На данашњи дан, 19. јануара, обиљежава се годишњица смрти нашег култног књижевника, комедиографа, писца романа, драма, прича и есеја, те зачетника реторике у Србији. Забиљежено је да је на дан његови смрти 1938. године, зграда Народног позоришта у Београду била прекривена црним платном.
Нушићево дјело обиљежиле су комедије на првом мјесту, а неке од њих су "Ожалошћена породица", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Сумњиво лице" и многе друге које су постављене на бројне театарске сцене.
Неке од његових драма, које ни данас нису изгубиле на вриједности су: "Кирија", "Тако је морало бити", "Пучина, те романи: "Хајдуци", "Аутобиографија".
Рођен је 8. октобра 1864. године у цинцарској породици као Алкибијад Нуша, а када је напунио 18 година, промијенио је у Бранислав Нушић.
Учествовао је у српско-бугарском рату. Након рата објавио је чувену пјесму "Два раба", чија тема је била исмијавање српске краљевине, а посебно краља Милана. Због ње је био осуђен на двије године затвора.
И поред тога, био је службеник Министарства иностраних послова и боравио је у конзулатима Србије у: Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Велики дио свог живота и рада је посветио позоришту, радећи као драматург и организатор позоришта у: Београду, Новом Саду, Сарајеву и Скопљу.
О његовом бурном животу снимљена је телевизијска драма 1986. године "Неозбиљни Бранислав Нушић".
Мудре мисли
* У сваком случају, боље је гледати живот у позоришном комаду, него гледати позоришни комад у животу.
* Прва љубав је опасна само када је уједно и последња.
* Узвишени често има мање душе од оног кога са висине погледа.
* Народно одушевљење, то је кад гомила виче, а не зна зашто виче.
* Туга често пута уме бити и лажна, док срећа ретко кад.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
