Светозар Бабић: Позориште подсјетник за људско у човјеку

И морам признати кад сам дошао први дан на снимање није ми било свеједно, ипак се ради о великом пројекту, што је велика одговорност, при том играм лика који је у самом центру филма и око кога се све одвија, али то је ваљда нормално, рекао је за “Глас Српске” талентовани глумац Светозар Бабић, који је направио маестралну улогу у филму “Циклус” у режији Марка Јовичића и Јелене Стојковић.

Није се посебно припремао за улогу, али је непрестано размишљао о лику Вукашина, који тумачи.

- На академији нас уче како треба да избегавамо да играмо стање, додуше филм то подноси те ми је то дошло као олакшица за неке ствари у вези са ликом. Није било посебних припрема, али изискивало је непрестано размишљање о карактеру, у којем смеру ићи и како. Могу рећи да сам захвалан што сам имао око себе пар људи који су ми често давали савете и усмерења ка чему да идем па смо на крају то све успешно завршили и мислим да смо успели у ономе што смо замислили - казао је Бабић.

ГЛАС: Кажу да глумци у већини случајева копају по сопственим умним радионицама гдје грабе нека животна искуства, не би ли на тај начин дали неку адекватну боју и печат лику који тумаче. Да ли је то случај са улогом Вукашина или је то ипак ствар глумчеве маште?

БАБИЋ: Не могу да кажем да је то била пуна импровизација, то је више био неки мој распоред ствари како би то требало да тече. С обзиром на мој лик који је стално у стању, он и није у тој атмосфери где би се сад могло нешто пуно шарати и импровизовати. Мени је посебно драго било што су сваку моју идеју и начин како размишљам у вези са ликом усвајали редитељ и други сарадници.

ГЛАС: Каква је била сарадња са редитељима Марком Јовичићем и Јеленом Стојковић?

БАБИЋ: Надасве узбудљиво и интересантно, с обзиром на то да је ово мој први већи пројекат. Наравно постојали су моменти кад је било изузетно напорно и са моје и са њихове стране због свих тих услова који су нас пратили током целог снимања, није било лако, али на крају мислим да смо направили прави резултат, што публика може да примети гледајући овај филм. У суштини ја сам задовољан како је све то испало.

ГЛАС: Прошле године сте имали премијеру у позоришту “Театријум” у Београду, са представом “Трг ратника” по тексту Ника Вуда. Наиме, ријеч је о емотивној представи која буди емпатију у људима, ријетко ко се оглуши на та осјећања која сте успјели пренијети на публику својим глумачким талентом. У представи играте са Теодором Гачић са којом сте режирали овај комад. Можете ли рећи нешто више о овом ауторском пројекту?

БАБИЋ: Представа је направљена намјенски као премијерна представа у склопу прошлогодишњег фестивалског репертоара “Театријума”. Један од главних “криваца” за ову добру представу сигурно је Тихомир Тика Станић. Дуго сам расправљао са Станићем и Марком Мисирачом који би текст највише одговарао за фестивал и дошли смо до закључка да је то “Трг ратника” и одмах смо се бацили на посао. Посебно морам да кажем да је то био један од најдражих процеса у мом животу, јер сам радио са особом коју волим, а то је моја девојка и колегиница Теодора Гачић. Текст је јако интересантан и јако инспиративан и бавили смо се темама које су несумњиво актуелне, а поготово данас. То су теме рата и емиграције из угла детета у датом времену где ратови почињу и распламсавају се широм света. Заиста смо уживали током процеса и мислим да смо направили једну дивну и компактну представу. Морам да споменем да смо имали доста незаборавних играња и овде у РС и у Србији. Наступали смо у Београду на неколико сцена, затим овде у Бањалуци, Челинцу, Приједору и по реакцијама публике и њиховим коментарима видим да смо урадили добар посао са овом представом, чији живот још траје. Успела је да пребаци рампу и да дирне публику, јер сама та тема буди емпатију у људима, што је био наш циљ. По мом мишљењу заправо позориште треба да служи као подсетник на то шта је човек и шта је то људско у човеку у пуном смислу те речи, а ова представа то постиже и чини.

ГЛАС: Занимљиву сте ролу направили у представи “Без мене” у режији Исидоре Пајчин, која такође глуми са Вама и Александром Плахин. У представи тумачите лик негативца, младића чији су етички кодекси прилично опскурни, вјерујем да је сигурно било изазовно и узбудљиво радити на овој улози, јер се први пут налазите у улози негативца и изгледа да Вам леже улоге лоших момака, барем се да примијетити по реакцијама и критикама људи који су гледали представу. Како доживљавате ову улогу?

БАБИЋ: Ово је једна јако занимљива представа у којој се говори о младом човеку и његовом психолошком и емотивном сналажењу у овом свету. Играм изгубљеног човека који је кренуо странпутицом у етичком и моралном смислу. На прву би свако помислио да је то негативац, међутим нико није у пуном смислу те речи негативац ,па ни овај лик који играм, јер сви ми подједнако носимо у себи и добро и лоше. У представи на неки начин представљам негативан концепт младог човека који је скренуо са пута, запловивши по свету без икаквих етичких кодекса, скрупула, што би се рекло у народу, манипулатор.

ГЛАС: И за крај, имате ли нешто ново у плану кад је у питању свијет драмске умјетности?

БАБИЋ: Што се тиче нових пројеката у преговорима сам у вези са неколико њих, тренутно се кува, али не бих могао ништа сад да откривам, да се нешто не изјалови.

“Сложна браћа” посебно искуство

ГЛАС: Поред позоришних пројеката, које оправдано склапате у ниску успјеха, и те како сте успјешни и на филму и у телевизијским серијама и то се види из неколико запажених улога у пројектима као што су: “Сложна браћа”, “Вријеме смрти”, “Игра судбине”, “Нобеловац”, “Циклус” и многи други. Који ћете пројекат највише памтити?

БАБИЋ: Памтићу серију “Сложна браћа”, јер је стварно било лијепо искуство и то је био мој први пројекат откако сам се доселио у Београд. Допала ми се цијела та филмска екипа, а посебно људи из продукције са којима сам имао прилику да радим и унутар продукције. Сигурно је од непроцјењиве вредности то што сам дијелио кадар са великим именима нашег глумишта, као што су: Наташа Нинковић, Андрија Кузмановић, Рале Миленковић, Љубо Савановић. Могу да кажем да ми је посебно задовољство то што сам се први пут окушао у овом пројекту, кад је у питању комедија као жанр, заправо ситком комедија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.