Светлана Ракић, историчар умјетности, сликар и професор на Френклин колеџу: Слика поглед у безличну данашњицу

Мирна Пијетловић
Светлана Ракић, историчар умјетности, сликар и професор на Френклин колеџу: Слика поглед у безличну данашњицу

Бањалука - Америчком читаоцу је, као што и сами знате, Србија такорећи мисаона именица, односно нека тамо непозната земља. Један број Американаца, који се, ипак, мало више интересују и обавештавају о свету изван Америке, зачуђен је српском перспективом, односно начином на који неки српски сликари размишљају о стварности и доживљавају свет у коме живимо.

 

Рекла је ово у разговору за "Глас Српске" историчар умјетности, сликар и професор на Френклин колеџу у Америци Светлана Ракић, која ће на Академији наука и умјетности Републике Српске 15. јуна представити своју књигу "Уметност и стварност српским очима".

Ракићева је детаљним истраживањем савремене српске умјетничке сцене приказала публици промишљање и радове неких од највећих српских сликара данашњице међу којима су, између осталих, Миливоје Унковић, Ратко Лалић, Тијана Фишић, Милутин Драгојловић, Владимир Дуњић, Ранка Лучић-Јанковић, Милан Блануша, Велизар Крстић и други.

- Оно што сам до сада имала прилике да чујем, углавном од пријатеља и познаника Американаца, који се на овај или онај начин баве уметношћу, је да су сви импресионирани радовима српских сликара које су видели. Један од њих, и сам сликар, ми је рекао да у мојој књизи нема ниједна слика која није изврсна - прича Ракићева.

Она сматра да су амерички читаоци изненађени квалитетом ликовне сцене у Србији и Српској, а њено мишљење је да српско сликарство, укључујући наравно и неке сликаре из РС, није "ни за јоту" лошије по ликовном квалитету, а поготово не по мисаоном и емотивном садржају, од најбољих радова на западу.

- Ти сусрети са српским сликарима, нажалост прекратки, су ми били бескрајно занимљиви, пријатни и блиски, мада сам се готово са свима тек први пут упознала. Презадовољна сам књигом - пре свега због тога што се надам да ће понудити један нови угао гледања на српско сликарство од 1992. до 2012. године, а онда и због тога што сам и сама много тога занимљивог видела и спознала кроз слике, изложбе и каталоге које сам гледала и читала, као и кроз људе са којима сам разговарала - прича детаље свог рада на књизи Ракићева.

Каже да су у току посљедње двије деценије умјетници у Србији и РС задобили готово апсолутну слободу израза, "али не због демократизације власти, већ због тога што је уметност гурнута на крајњу маргину друштва".

- Колико год да је одговор на питање: "Шта је уметност данас?" можда немогућ, уметност ипак неминовно одражава, на овај или онај начин, стварност у којој уметник живи. Они виде свет који представља претњу личном интегритету и човековој приватности, свет измерен глобалним мерилима која на људе навлаче безличне, групне идентитете - закључује Светлана Ракић.

Бањалука

- За Бањалуку ме веже - све. Мада сам рођена у Сарајеву, откако знам за себе најлепше успомене су ми везане за Бањалуку. Да није било Бањалуке, сасвим сигурно не би било ни моје књиге. Наиме, мој издавач, господин Арсен Панковић, је пореклом Бањалучанин. Без његове емотивне везе са Бањалуком и његовог интересовања за уметност, као и његовог поверења у мене, ова књига никада не би била написана. Дакле, сви путеви воде у Бањалуку - рекла је Светлана Ракић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана