Све свjетске звијезде које су нас напустиле у 2016.

Уредник BBC рубрике Некролози Ник Серпел добио је задатак да анализира да ли има нечег необичног у броју славних који су нас напустили ове године.

Он је пребројао број смртних случајева међу познатима од 2012. до краја ове године и заиста је примjетио необичан пораст у овој години.

Штавише, двоструко већи број познатих умро је у прва три мjесеца 2016. него што је то био случај прошле године, а чак пет пута већи у односу на исти период 2012.

Дејви Боуви

Музичка икона Дејвид Боуви преминуо је 10. јануара у 70. години живота након 18 месеци борбе са раком.

Утицајни пjевач, текстописац и продуцент експериментисао је са глам роком, арт роком, соулом, хард роком, денс музиком, попом, панком и електроником током своје каријере која је трајала дуже од 40 година.

Боувијев уметнички пробој догодио се 1972. албумом „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spider From Mars " који је звијезду представио као ванземаљца.

Стапајући британске и јапанске утицаје и рок са позориштем, Боуви је створио живописни андрогини алтер его Зигија Стардаста.

Три године касније постигао је први велики успјех у Америци синглом "Фаме".

Међу његовим незаборавним пјесмама биле су "Let’s Dance " из 1983, “Space Oddity”, “Heroes”, “Changes”, “Under Pressure”, “China Girl”, “Modern Love”, “Rebel, Rebel”, “All the Young Dudes”, “Panic in Detroit”, “Fashion”, “Life on Mars”, “Suffragette City”...

Због очију које су различито изгледале (посљедица школске туче) и тананог изгледа, Боуви је био природан избор за многе необичне филмске улоге, а играо је и ванземаљца у надреалном филму Николаса Рега "The Man Who Fell to Earth"1976.

Критичари су били одушевљени и његовом главном улогом у бродвејском спектаклу из 1980. "Човјек-слон".

Боуви је играо и у посљедњем филму Марлен Дитрих "Just a Gigolo " (1978), затвореника у Другом свjетском рату у " Merry Christmas Mr. Lawrence" 1983 и Понтија Пилата у Скорсезеовом " The Last Temptation of Christ" (1988). У филму "The Predtige" из 2006. играо је Николу Теслу.

Рођен је као Дејвид Џоунс 8. јануара 1947. али је променио име 1966. након што је Дејвид Џоунс из групе The Monkees стекао славу.

Свирао је саксофон и то у неколико бендова, а касније је потписао уговор за Mercury Records за који је 1969. објавио албум " Man of Words, Man of Music" на ком је био хит "Space Odity".

Боуви је 1972. створио алтер его - Зигија Стардаста. Тада је офарбао косу у наранџасто и носио женску одjећу. Албум је постао права сензација.

Боуви је пробудио "Страшна чудовишта" (Scary Monsters) и на том албуму одао почаст лику Мајора Тома из хита "Space Oddity " наставком "Ashes to Ashes". Уследили су "Tonight" 1984. и "Never Let Me Down" 1987. и сарадња са групом Љуеен, Миком Џегером, Тином Тарнер, The Pat Matheny Group и другима.

Формирао је квартет Tin Machine (његов брат Тони је свирао бубњеве), али бенд није добио довољно позитивних критика, нити значајнију зараду ни након објављивања другог албума.

Боуви се вратио соло каријери 1993. са " Блацк Тие Њхите Ноисе " и сарадњи са гитаристом Миком Ронсоном са којим је сарађивао још у Spider From Mars, а онда 1995. снимио "Outside" са Ином и био на турнеји са бендом Nine Inch Nails.

Вратио се у студио 1996. и објавио "Earthling" под утицајем електро-звука. Услиједила су још два албума: "Hours" 1999, и "Heathen" 2002.

Боуви је био и продуцент, између осталих, за Луа Рида, The Stooges и Moot the Hoople, за које је написао и пјесму "All the Young Dudes ".

Греми награду за животно дjело добио је 2006.

Оженио се Мери Анђелом Барнет (познатом и као Енџи Боуви) 19. марта 1970. а касније су добили сина Зоувија Боувија (данас редитеља Данкана Џоунса). Развео се 8. фебруара 1980.

"Ако је Зиги збунио и свог творца и публику, добар дио те збуњености је посљедица сексуалности", рекао је он за магазин "Melody Maker ", због чега су многи помислили да је хомосексуалност, иако се углавном сматрало да је то учинио како би пробудио интересовање за Зигија Стардаста. Тада је офарбао косу у наранџасто и носио женску одjећу. Албум је постао права сензација.

Међутим, за "Playboy" је 1976. рекао: "Тачно је – ја сам бисексуалан. Ипак, не поричем да сам ту чињеницу врло добро искористио. Мислим да је то најбоља ствар која ми се десила".

Штавише, његова бивша супруга Енџи тврдила је да је имао везу са Миком Џегером.

Већ 1983. он је за "Rolling Stone" порекао све што је до тада рекао и изјавио да је био "неизјашњени хетеросексуалац".

У априлу 1992. оженио се манекенком Иман. Имају ћерку Алексaндрију Лекси Захру Џоунс, која је рођена у августу 2000.

Његово тијело је кремирано без много помпе, а пепео расут по Балију.

Принс

Легендарни музичар Принс преминуо је 21. априла у 57. години живота на свом имању.

Принс је рођен у Минеаполису у Минесоти 1958. године. Од раног дјетињства је показивао љубав према музици, а прву пјесму је написао већ са седам година.

Недуго након што је као деветнаестогодишњак са својим рођаком основао бенд 94 East и снимио први демо/снимак, ускоро се упустио у соло каријеру. Први албум је објавио 1978. године, а већ с другим „Prince" доживио је велику популарност, понајвише захваљујући сингловима „I Wanna Be Your Lover“ i „Why You Wanna Treat Me So Bad?“

У међувремену је постао икона поп музике, одржао је на хиљаде концерата, а његови албуми су се продали у тиражу од преко 150 милиона примјерака. Експериментисао је с многим жанровима: од попа, фанка, џеза, блуза, рока, хип хопа, све до електронике.

Познат је по сукобу с дискографским издавачем Ворнер брос, због чега је дуго на образу имао написану ријеч „slave (роб)", а неколико година се представљао нацртаним симболом, умjесто именом Принс.

Међу његове највеће хитове се убрајају "Purple Rain", "Kiss", "When Doves Cry", "Cream", "Little Red Corvette", "1999" и "The Most Beautifull Girl in the World".

Током каријере, освојио је седам Греми награда, Златни глобус, а за пјесму "Purple Rain" је добио Оскара. 2004. је примљен у РНР Хол славних. На листи "100 највећих музичара свих времена" магазина Ролинг Стоун, Принс се нашао на 27. мjесту.

Посљедњи албум „Хит н Рун", 39. по реду, објавио је у децембру прошле године.

Леонард Коен

Канадски певач Леонард Коен преминуо је 7. новембра у 82. години.

Узрок смрти није наведен, само да ће меморијална служба бити одржана у Лос Анђелесу у наредним данима, као и да породица моли за приватност.

Леонард Коен рођен је у Монтреалу, неки од његових највећих хитова су „Suzanne" и „I'm Your Man ", а прошлог мjесеца објавио је свој 14. албум назван "You Want ut Darker".

У недавном интервјуу који је дао за "Њујоркер" Коен је изјавио: "Спреман сам да умрем. Надам се да није превише непријатно. То је то од мене".

"Велика је промена близина смрти. Ја сам уредан момак и волим да довршим ствари које сам започео", рекао је тада Коен.

Његов фаталистички тон у интервјуу највjероватније је, како је писао амерички магазин, резултат губитка његове љубави и музе Маријане Илен Јенсен, која је овог љета умрла од рака.

Као тинејџер научио је да свира гитару и основао кантри бенд под називом „Бакскин бојс".

На универзитет Мекгил уписао се 1951. и тамо је освојио неколико награда за своју поезију. Прву збирку пјесама „ Let Us Compare Mythologies " објавио је 1956. године. У њој је поезија коју је написао у периоду од 15. до 20. године, а посвећена је његовом оцу, који је преминуо када је имао девет.

Другу збирку песама " The Spice-Box of Earth " објавио је пет година касније и та књига му је помогла да добије признање критике и титулу новог гласа у канадској поезији.

Током шездесетих углавном је писао поезију и прозу и то углавном у кући на грчком острву Хидра све до 1967.године, кад се сели у Њујорк и почиње каријеру пјевача. Те године објавио је и први албум - Songs of Leonard Cohen.

Песму "Халлелуја" објавио је 1984. и од тада настало је готово 300 њених верзија разних извођача.

Током каријере објавио је 14 албума и добио је око 40 награда, што за поезију, што за музику. Измислио је један коктел, ишао је на Кубу као војник мало прије инвазије на Залив свиња, а за једину своју екстраваганцију говорио је да је кавијар.

У Рокенрол кућу славних примљен је 2008, а Греми за животно дјело добио је 2010. године.

Џорџ Мајкл

Чувени енглески пјевач и поп икона 20. вијека Џорџ Мајкл преминуо је у свом дому 25. децембра у 54. години живота.

Џорџ Мајкл рођен је као Јоргос Кирјакос Панајоту у Лондону 1963. године, а каријеру је отпочео са 18 година у дуету Вем (Wham!) са Ендруом Риџлијем.

Три године након дебија, бенд је издао свој други албум "Make It Big " који је забиљежио шестоструки платинасти тираж у САД и који је лансирао двојац у сам врх поп музике пјесмама "Wake Me Up Before You Go-Go", "Freedom" и "Careless Whisper ".

Иако је већ тада постао препознатљив као соло звијезда, постао је једна од највећих икона осамдесетих када је издао свој дебитантски соло албум "Faith" (1987).

У наредној деценији је издао још четири албума, али само два са потпуно оригиналним материјалом - чувени Listen Without Prejudice Vol 1. (1990) и Older (1996), да би у 21. веку уз албум Patience (2004) поручио да му је то посљедње студијско дјело.

Двје године прије смрти објавио је албум Сyмпхоница на коме су углавном снимци живих свирки са његове велике истоимене турнеје.

Џорџ Мајкл није обиљежио крај прошлог вијека само својом музиком, фантастичним гласом и провокативним спотовима са најпознатијим манекенкама, већ и контроверзним понашањем у временима конзервативнијим него што су данас.

Иако се годинама спекулисало о његовој сексуалности, он није желио да допусти медијима да дубље задиру у његову приватност. Ипак, да је Џорџ Мајкл хомосексуалац јавност је дефинитивно сазнала 1998. када је ухапшен због недоличног понашања у јавном тоалету у парку на Беверли Хилсу.

Након сусрета са полицајцем на тајном задатку и непријатног хапшења, Мајкл је јавно објавио да је хомосексуалац. Упркос томе да је о томе касније врло отворено говорио, каже да му то није много пријало.

"Из неког чудног разлога, мој живот хомосексуалца није био лакши након тога, већ тежи", рекао је Мајкл за BBC.

Познато је да је био у дугогодишњој вези са Кенијем Госом, али су се партнери растали 2009, послије скоро 25 година заједничког живота. Мајкл је признао да је током везе упражњавао "анонимни секс" са потпуним странцима, због чега није имао проблема са Госом, али јесте са полицијом.

Секс није једини разлог зашто је Мајкл завршивао са лисицама на рукама - 2006. и 2008. године хапшен је због посједовања наркотика, а тада је саопштио да жели да се повуче из јавности и "живи мирнијим животом".

Отворено је говорио о проблемима са прекомјерним конзумирањем марихуане, а имао је проблема и са законом због вожње под утицајем алкохола и наркотика.

Смрт Џорџа Мајкла још један је у низу одлазака културних икона друге половине прошлог вијека, а вијест о његовој смрти објављена је у периоду који је сада већ деценијама обиљежавала и његова пјесма "Last Christmas ", која говори о несрећној, прошлогодишњој љубави.

Алан Рикман

Алан Рикман, великан британског филма и позоришта, умро је 14. јануара у 70. години живота.

Глумац који је тумачио бројне улоге у филмовима, између осталих и у "Умри мушки" и у "Харију Потеру", умро је у Лондону од канцера.

Рикман, који је својим препознатљивим гласом играо непоновљиве улоге, свјетску славу стекао је 1988. када је играо зликовца Ханса Грубера у "Умри мушки". Занимљиво је да је у филму његов брат био Џереми Ајронс, а да су научници (један лингвиста и један инжењер звука) открили да комбинација гласова та два глумца представља "идеалан мушки глас". Иначе, улога зликовца понуђена му је само два дана након што је дошао у Лос Анђелес у 42. години живота.

Играо је и шерифа од Нотингема у "Робину Худу" из 1991. и застрашујућег Распућина у истоименом филму из 1995.

Рикман је имао и изузетне главне улоге. Играо је челисту уз Џулијет Стивенсон 1991. у романси "Truly, Madly, Depply", а четири године касније био је часни и скромни пуковник Брендон у "Разуму и осећајности".

С Емом Томпсон је играо и у "Love, Actually" и телевизијској драми "The Song of Lunch ".

Свој редитељски деби имао је у драми "The Winter Guest" , а прошле године имао је нову сарадњу са Кејт Винслет, његовом колегиницом из филма "Разум и осjећајност", у романси "А Little Chaos ".

Мање је познато да је Рикман најбоље роле имао у позоришту и да је управо ту у пуном сјају блистао његов таленат.

Након што је дипломирао на Краљевској академији драмских наука, глумац је преживљавао као асистент позоришних глумаца, прије него што је нашао посао у Краљевском Шекспировом друштву.

Његова прва снажна улога дошла је1986. у виду Валмонта, заводника у "Les Liasisons Dangereuses" у поставци Кристофера Хемптона.

Тада је захваљујући тој улози номинован за награду Тони, а његова колегиница Линдзи Данкан изјавила је да је његова глума толико очарала публику да су "многи одлазили из позоришта желећи секс, по могућности са Аланом Рикманом".

Њих двоје поново су играли заједно и то под истом редитељском палицом 2002. у "Private Lives ", представи која је имала извођења и на Бродвеју.

Глумио је и Марка Антонија уз Хелен Мирен у "Клеопатри" Оливије театра у Лондону и имао главну улогу у Ибзеновом "Џону Габријелу Боркману".

Био је политички активан цијелога живота. Рекао је да је "рођен с чланском картом лабуриста", а био је укључен и у бројне хуманитарне активности.

Често је истицао да функција умјетности треба да буде да образује, а не само да забави. "Таленат је генетска случајност, али и одговорност", рекао је једном.

Са супругом Римом Хортон упознао се док су били тинејџери. Она је касније постала професор економије и савјетница у Лабуристичкој партији. Пар се вјенчао тек 2012. иако је заједно од 1965. године.

Рикман је био глумац који се није плашио неочекиваног. Позајмљивао је глас у цртаним филмовима и чак играо у једном музичком споту групе Тексас "In Demand ".

Од недавних улога запажене су биле у "Gambity" браће Коен (2012) и "The Butler" Лија Данијелса, гдjе је играо Роналда Регана.

Тек ћемо га видjети у "Eye in the Sky ", трилеру о савременом ратовању дроновима, који је приказан на Филмском фестивалу у Торонту, а позјамио је глас и гусjеници у наставку "Алисе" "Alice Through the Looking Glass" који ће се у биоскопима наћи ове године.

Рикман никад није добио Оскара (освојио је Златни глобус, Еми, Бафту и многе друге), али му то уопште није представљало проблем.

"Улоге добијају награде, а не глумци", рекао је 2008.

"Глумци су агенти промjене. Филм, позоришни комад, музичко дjело или књига су ти који праве разлику. Они могу да промjене свијет".

Кери Фишер

Позната америчка глумица Кери Фишер, најпознатија по улози принцезе Леје у "Ратовима звијезда", преминула је 27. децембра у 61. години живота.

Фишерова, рођена 21. октобра 1956, кћерка је пјевача Едија Фишера и глумице Деби Ренолдс, а први пут се појавила на филму 1975. године, у комедији "Shampoo". Ипак, улога принцезе Леје у оригиналној трилогији "Ратови звијезда" је била та која ју је прославила на свjетској сцени.

Режисер Џорџ Лукас је тада сматрао да је Кери "сувише нападна за принцезу", али је било невjероватне хемије између ње и колеге, глумца Харисона Форда, с којим је имала аферу током снимања.

Фишерова је тада филмском свијету понудила нешто другачије: хероину која је дјеловала против стandардних тропа научне фантастике. Појавила се у бројним филмовима и серијама, попут "Када је Хари упознао Сели", "Хана и њене сестре" Вудија Алена, а имали смо прилику и да је видимо у серијама попут "Породичног човека" и "Секс и град".

Појавила се и у седмом дијелу "Ратова звијезда", „Буђење силе" из прошле године. Такође, лик принцезе Леје, али урађен компјутерском анимацијом, појавио се и у новом филму "Ратова звијезда" - "Rogue One " - који је сада у биоскопима.

Фишерова је била више од "принцезе Леје". Написала је четири романа и три књиге мемоара, а такође је била сматрана најбољим "доктором за сценарије", јер је помагала у преправљању сценарија за филмове попут“Hook”, “Lethal Weapon 3”, “Sister Act”, “The Wedding singer”, али и за три наставка "Ратова звијезда".

У посљедњих неколико година Фишерова је отворено говорила о менталним проблемима и проблемима са наркотицима са којима се соучавала.

Иако је имала богату и завидну каријеру, била је и остаће упамћена као принцеза Леја.

Деби Рејнолдс

Холивудска глумица Деби Ренолдс, која се прославила улогом у филму "Пјевајмо на киши" ,преминула је у 85. години, само дан након што је умрла и њена ћерка Кери Фишер.

Мери Френсис Ренолдс рођена је 1. априла 1932. године. Компанија "Ворнер брадерс" јој је наденула име Деби.

Глумила у десетак филмова заједно са Џином Келијем, Френком Синатром, Тонијем Кертисом, Доналдом О'Конором, Фредом Астером и Диком ван Дајком.

У јеку каријере, Деби Ренолдс је била у жижи јавности када је њен супруг, пјевач Еди Фишер, започео љубавну аферу са глумицом Елизабет Тејлор.

Деби Ренолдс и Фишер су се развели 1959. године, а он се потом оженио Елизабет Тејлор.

Истицала је да је њена животна филозофија да увијек има "петогодишњи план".

"Изгурам данашњи дан и онда се не нервирам пет година. Увијек замишљам велики тунел и на крају тог тунела свјетло. Знам да могу да стигнем до тог свјетла и за то ће ми требати пет година. Прошла сам кроз много таквих тунела. Увијек покушавам, никада се не предајем", рекла је Деби Ренолдс у интервјуу 2010. године.

Антон Јелчин

Амерички глумац Антон Јелчин, који је познат по улози Павела Чехова у франшизи "Зведане стијазе", погинуо је 19. јуна у саобраћајној несрећи у 27. години.

Јелчин је стајао иза свог аутомобила, који је кренуо у рикверц, када га је ударио и заглавио између сандучета и ограде његове породичне куће.

Елчин је каријеру у Холивуду почео као дијете мањим улогама у независним филмовима и разним телевизијским емисијама, прије него што је добио улоге у филмовима као што је трилер "Алфа мужијак" и тинејџерска комедија "Чарли Бартлет".

Његова највећа улога била је у филмовима "Звјездане стазе", чији се посљедњи, трећи дио, приказивао на љето у биоскопима.

Џин Вајлдер

Познати амерички глумац Џин Вајлдер, звијезда филмских комедија попут "Врућа седла", "Млади Франкенштајн" и "Жена у црвеном", преминуо је 19. августа у 84. години.

Вајлдер је преминуо у својој кући у Стемфорду, у савезној држави Конектикат, од компликација повезаних са Алцхајмеровом болести.

Вајлдер, препознатљив по коврџавој коси, прославио се у филмовима познатог америчког режисера Мела Брукса, у којима је углавном играо збуњене ликове који су се нашли у невјероватним ситуацијама.

Познату улогу остварио је и глумећи шармантног власника фабрике чоколаде у омиљеном дјечјем филму "Вили Вонка и фабрика чоколаде".

Харпер Ли

Чувена америчка списатељица, позната по роману "Убити птицу ругалицу", умрла је 19. фебруара у 90. години живота.

Харпер Ли је рођена 28. априла 1926. године у Монровилу у Алабами, као најмлађе од четворо дјеце Амасе Колман и Френсиса Канингема Финча Лија.

Основну и средњу школу похађала је у Монровилу, а факултет на Универзитету у Алабами.

У Њујорк се преселила 1949. године, гдје је радила на резервацији авионских карата док је покушавала да се докаже као писац.

Осам година касније, предала је рукопис романа "Убити птицу ругалицу" издавачкој кући "Ј.Б. Липинкот", која ју је замолила да га доради и пошаље поново.

Роман је објављен 11. јула 1960. године, а списатељици је наредне године донио Пулицерову награду за фикцију.

Премијера филмске адаптације новеле одржана је на Божић 1962. године, а филм је убрзо постао велики хит.

Харпер Ли је доживјела мождани удар 2007. године, а након опоравка наставила је да живи у свом родном граду.

У Монровил се коначно преселила када се њена сестра Елис разбољела, због чега јој је била потребна нега.

У књижарама 26 земаља у јулу 2015. године нашао се наставак романа "Убити птицу ругалицу" , који је постао најбрже продавана књига у историји издавачке куће Харпер Колинс.

Бад Спенсер

Италијански глумац Бад Спенсер, познат по улогама у "шпагети вестерн" филмовима, преминуо је 27. јуна у Риму у 86. години.

Рођен је као Карло Педерсоли 31. октобра 1929. године у Напуљу и први је Италијан који је 100 метара слободним стилом препливао за мање од једног минута.

Такође, био је дио италијанске пливачке репрезентације на Олимпијади у Финској 1952. године, као и у Мелбурну четири године касније. Оба пута је у такмичењу слободним стилом стигао до полуфинала, а био је и добар играч ватерпола.

Од 1947. до 1949. године радио је у италијанском конзулату у Рецифеу у Бразилу, гдје ја научио да течно прича португалски језик. Завршио је за адвоката, а први филм у којем се појавио био је "Quo Vadis " (1951) који је снимљен у Италији.

Педесетих и шездесетих снимао је углавном филмове за италијанско тржиште, а 1967. мијења име у Бад Спенсер у част глумца Спенсера Трејсија и његовог омиљеног пива бадвајзер.

Најпознатији је по улогама у "шпагети вестернима" и као дио дуа с Теренсом Хилом. Њих двојица су глумили у хитовима попут "Ace High " (1968) и "They Call Me Trinity" (1970) и заједно су снимили укупно 18 филмова.

Пит Бернс

Пjевач британског бенда Dead or Alive Пите Бернс преминуо је 21. октобра у 57. години.

Пит Бернс основао је бенд Dead or Alive 1980. године. Једна од најпознатијих пjесама овог бенда "You Spin Me Round" је обиљежила музику осамдесетих, а многи су је и обрађивали касније.

Бернс је у посљедњој деценији био познат и по томе што је учествовао у бројним телевизијским емисијама, а као и у британском "ВИП Великом брату".

Медији су раније изваштавали његово признање да је на себи обавио више од 300 пластичних операција. За себе је једном рекао "Ја сам Франкенштајн".

Не тако давно изјавио је да "када буде умро у 80. години, да га Бог неће препознати". Казао је и да је с манијом пластичних операција започео прије двадесет година и да је стално желио нешто да мења и праправља. А све је, како је рекао, почело због кривог носа, који је "задобио" у једној тучи током своје панкерске младости у Ливерпулу.

Умберто Еко

Чувени писац, филозоф и социолог Умберто Еко умро је 19. фебруара у 85. години.
Умберто Еко рођен је у Алексandрији, у италијанској провинцији Пијемонт.
Романи "Име руже" и "Фукоово клатно" убрајају се међу најпознатија Екова дјела. Његове новеле често укључују стварне историјске личности и текстове.
Током 1960-их бавио се естетиком и истакао као један од најзначајнијих представника авангарде у италијанској култури. Припадао је књижевном покрету Група 63.

Био је оснивач књижевних часописа Il Marcatre и Il Quindici. У свом истраживачком раду бавио се проучавањем средстава масовног информисања у оквиру семиологије и естетике применом структуралистичког метода.

Естетика телевизијског искуства, естетске структуре директног преношења, слобода догађаја и детерминација, анализа поетског језика, отвореност и теорија информација, теме су којима се бавио. Радио је пет година као уредник у редакцији за културу у Radiotelevisione Italiana (РАИ) од 1954. до 1959.

Помно је пратио и луцидно анализирао савремену културу, комуникације, универзум информација и информациону естетику. Поред опште семиологије бавио се семиологијом визуелних порука, семиологијом архитектуре, епистемологијом структуралних модела и семиолошком границом. У оквиру херменеутике и теорије књижевности бавио се семиологијом текста, тумачењем метафора, проблемом кривотворења и фалсификата и границама тумачења.

Од 1971. био је редовни професор естетике визуелних комуникација и семиологије на Универзитетима у Торину, Милану, Фиренци, Универзитету Колумбија у Њујорку, Јејлу и гостујући професор на многим факултетима. Године 1980. објавио је филозофско-детективски роман "Име руже" који је постао један од најчитанијих и најпревођенијих романа, и који је екранизован. Еков други роман, "Фукоово клатно" такође је доживио велики успјех.

Радио је као професор семиотике на Универзитету у Болоњи, гдје је водио програм из комуникологије.

Живио је у Милану и Риминију са супругом Ренатом која је историчар умјетности. Има сина и ћерку.

Дарио Фо

Италијански драмски писац и добитник Нобелове награде за књижевност 1997. Дарио Фо умро је 13. октобра у 91. години.

Фо је био познат по својој оштрој политичкој сатири у комадима као што је "Случајна смрт једног анархисте".

Аутор је око 70 представа, од којих су најпознатије "Нећемо платити! Нећемо платити!" и "Случајна смрт једног анархисте".

Фо је заједно са супругом Франком Раме основао позоришну трупу која је развила љевичарско политичко позориште, а касније су основали глумачку трупу коју је финансирала Италијанска комунистичка партије. Основали су и путујућу групу која је изводила представе у фабрикама и на другим јавим мјестима.

Дорис Робертс

Глумица Дорис Робертс, која је награђена Еммy наградом за своју улогу у хит серији "Сви воле Рејмонда", умрла је 17. априла у 91. години живота.

Током своје 64-годишње каријере, освојила је пет Еммy награда, четири за "Рејмонда" и један за "St Elsewhere " 1982. Рођена је у Сент Луису 4. новембра 1925. а недуго потом се преселила у Њујорк.

Робертс се удавала два пута. Први брак имала је са Мајклом Канатом 1956. с којим је добила сина Мајкла Канату Млађег, који јој је касније постао менаџер.

Поново се удала 1963. за Вилијама Гојена, који је умро 1983.

Дејвид Хадлстон

Амерички глумац Дејвид Хадлстон познат по улози "правог" Великог Лебовског у истоименом култном филму браће Коен, преминуо је 2. августа у 86. години.

Хадлстон је рођен 1930. године у Вирџинији. Прије одласка у Њујорк, гдје је студирао глуму, био је авиомеханичар у америчкој војсци.

Каријеру, која је трајала 55 година, започео је у позоришту.

Између осталог, глумио је у филмовима "Fools' Parade", "Family Reunion'', "Bad Company'', као и тв серијама "Gunsmoke'', "The West Wing'', "Gilmore Girls'' , "The Wonder Years''.

Френк Синатра Млађи

Амерички пјевач Френк Синатра млађи преминуо је 16. марта на Флориди у 72. години.

Синатра, син много славнијег Френка Синатре, преминуо је изненада од посљедица срчаног удара док је био на турнеји на Флориди, гдје је требало да одржи концерт.

Још као тинејџер кренуо је очевим стопама путем музике. BBC подсјећа да је Френк Синатра млађи био киднапован када је имао 19 година и да је тада његов отац платио откуп од 240.000 долара.

Касније су отмичари били ухапшени. Његов отац Френк Синатра умро је 1998. године такође од срчаног удара.

Ник Менца

Бивши бубњар америчког метал бенда Megadeth Ник Менца умро је током наступа у Лос Анђелесу 21. маја.

Менца је био син џез музичара и почео је да свира бубњеве када је имао само двије године. Прикључио се Megadeth групи 1989. и остао са њима наредних девет година свирајући на њиховим најуспешнијим албумима међу којима и Rust in Peace”, “Youthanasia” и “Countdown to Extinction”.

Напустио је Megadeth током турнеје 1997. и касније морао да оперише кољено.

Прикључио се бенду ОХМ прошле године, пошто је претходни бубњар Дејвид Игл умро од срчаног удара.

Заха Хадид

Чувени британско-ирачки архитекта Заха Хадид, прва жена добитница Прикерове награде за архитектуру, преминула је 31. марта у 66. години.

Поред тога што је прва жена која је добила Прикерову награду за архитектуру, Заха Хадид је најпознатија по пројектовању Центра за водене спортове у Лондону, који је изграђен специјално за Олимпијске игре 2012.

Каријера Захе Хадид није имала стандардни пут којим већина њених колега архитеката углавном прође. Непристајање на компромис, присутно у свим њеним радовима од почетка каријере до данас, одраз је јединственог умјетничког темперамента, неопходног за реализовање јасне, визионарске и снажне идеје стваралаштва. Међутим, управо је та особина разлог због којег је много њених радова, нарочито током раног периода, остао на нивоу цртежа...

Иако професија архитекте подразумева сталну борбу за доказивање и увјеравање јановности у вриједности иновативних идеја и решења, Заха Хадид је морала кроз ту борбу да прође чешће и интензивније од својих колега. Рођена је у Багдаду 1950. Тамо је и одрасла у породици интелектуалаца, која је играла водећу улогу у политичком животу Ирака педесетих година. Ирак њеног дјетињства био је либерална, секуларна, западно оријентисана држава, с брзим растом економије. Иако је модел улоге жене у либералном Ираку био веома изражен, у архитектури то није био случај: и даље је то била искључиво мушка професија. Након што је дипломирала на Америчком универзитету у Багдаду, Хадидова одлучује да направи свој први велики корак ка архитектури: 1972. уписала је Арцхитецтурал Ассоциатион у Лондону.

Многи теоретичари њен рад карактеришу као барокни модернизам. Као што су барокни архитекти, попут Бороминија, замјенили ренесансни концепт перспективне архитектуре идејом о узвишеном покренутом простору, тако Заха Хадид својим пројектима разбија формализам модернизма и проналази начин да се одвоји од доминирајуће постбаухаус естетике. Рушењем основних постулата архитектуре – зидова, таваница, задње и предње фасаде, правог угла – она долази до архитектонског минимума, из којег, поновним окупљањем свих елемената ствара „нови флуидни начин просторности". Простор с многоструким перспективним тачкама и фрагментарном геометријом, као основним средствима његовог обликовања, представља архитектонски израз динамичности савременог начина живота.

Сарадња са различитим модним кућама створила је за Заху Хадид могућност да идеје о простору изрази кроз различите медије. У сарадњи са бразилском фирмом за израду обуће Мелиса, Заха Хадид дизајнирала је јединствени пар ципела „без шавова", чији је облик базиран на флуидним органским контурама људског тијела и евоцира потребу сталне трансформације и покрета. Сарадња Хадидове на Лакост пројекту за колекцију прољеће/љето 2009 започела је израдом дигиталне верзије чувеног логоа, који је потом пренијет на структуру динамичне флуидне мреже. Још једну интерпретацију чистог архитектонског језика представљају јединствени комади Селест накита који је Заха дизајнирала за кућу Сњвровски.

Искораци које форме виђене њеним визионарским очима праве у области архитектуре постали су инспирација бројним дизајнерима. Тако је Карл Лагерфелд наручио од Захе Хадид пројекат инспирисан чувеном „Шанеловом" женском торбицом из 1955, који би требало да, као преносива структура, промовише „Шанелове" производе широм свијета. Мобилни изложбени павиљон, који се састоји из континуираних лучних елемената, изражава поптуно нове геометрије и квалитете архитектуре и дизајна. Управо ту скулптуралну вриједност павиљона, Лагерфелд је дефинисао „креацијом задивљујуће имагинације њеног аутора".

Једно од њених најпознатијих грађевина је Центар за водене спортове у Лондону, направљен за Олимпијске игре 2012. године.

Иначе, она је дизајнирала зграду која је требало да се налази на мјесту некадашњег Бека у Београду код Калемегдана, али се од те идеје у међувремену одустало.

Џон Полито

Амерички глумац Џон Полито, познат по улогама у фимовима браће Коен и серији "Одјељење за убиства", умро је 1. септембра у 66. години живота.

Током своје 35-годишње каријере, Полито је, према процјени Мекнотона, глумио у више од 100 филмова, неколико десетина серија и бродвејских представа.

Прославио се као омиљени споредни глумац браће Коен, затим по улози гангстера у филму "Милерово раскршће" и лику приватног истражитеља у филму "Велики Лебовски".

Полито је такође тумачио лик детектива Стива Кросетија у серији "Одјељење за убиства", а у скорије вријеме публика је имала прилику да га види у серијама "Увијек је сунчано у Филаделфији", "Модерна породица" и "Банхедс".

Иза себе је оставио свог дугогодишњег партнера Дерила Армбрустера.

Бери Џенер

Глумац Бери Џенер, познат по својој улози адмирала Вилијама Роса у "Star Trek: Deep Space Nine", умро је 9. августа од леукемије. Имао је 75 година.

Џенер је започео каријеру седамдесетих година, када је добио улоге у сапуницама "Somerser" и "Another World", а 1981. играо је Џефа Канингема у спинофу серије "Далас" "Knot’s Landing ".

Често је био и славни гост у квизовима, а деведесетих је добио улогу у "Family Matters" и гостовао у “Highway to Heaven”, “Falcon Crest”, “Hart to Hart”, “Texas Ranger”...

Ипак, улога која је сигурно најупечатљивија у његовој каријери је вицеадмирал Вилијам Рос у посљедње двије сезоне "Deep Space Nine". Џенер се појавио у 12 епизода, укључујући и финале серије од два дијела.

Џенер је иза себе оставио супругу Сузан Хант.

Џорџ Гејнс

Глумац Џорџ Гејнс, вјероватно најпознатији по улози команданта Ласарда из култне комедије "Полицијска академија", преминуо је 15. фебруара у 98. години.

Џорџ Гејнс је рођен у Хелсинкију 1917. године, а одрастао је у Француској, Енглеској и Швајцарској. У Америку се преселио четрдесетих година прошлог вијека.

Прве глумачке кораке је направио на Бродвеју, гдје је глумио у неколико мјузикла. Први филм „ПТ 109" је снимио 1963, а глумачку каријеру је наставио махом на телевизији.

Остаће упамћен по култном лику комandанта Ерика Ласарда из серијала „Полицијска амадемија" који је пунио биоскопе осамдесетих година прошлог вијека.Такође, памтиће се и по улози у ситкому "Punky Brewster " који се емитовао на НБЦ телевизији 1987. и 1988. године.

Умро је у месту Норт Бенд, у америчког држави Вашингтон.

За За Габор

Легендарна америчка глумица мађарског поријекла За За Габор умрла је 19. децембра у 100. години.

"Њујорк дејли" За Зу Габор описује као Парис Хилтон своје генерације.

Рођена је 6. фебруара 1917. године у Будимпешти као Сари Габор.

Године 1936. победила на је избору за Мис Мађарске, а пет година касније одлази у Америку гдје започиње филмску каријеру.

Глумила је у филму "Мулен Руж" из 1952. године, "Лили" из 1953, "Орсон Велс", "Додир зла" и "Прича о три љубави".

Имре Кертес

Мађарски писац и добитник Нобелове награде за књижевност Имре Кертес преминуо је 31. марта у 87. години.

Нобелову награду за књижевност добио је 2002. године.

Кертес је јеврејског порекла, а 1944. године депортован је у Аушвиц, а потом и у Бухенвалд, одакле је ослобођен 1945.

Писац је дела: "Човјек без судбине", "Иста прича двије приповетке", "Ликвидација", "Досије К", "Кадиш за нерођено дијете", "Фијаско"...

Отишли су и...

• глумица Пети Дјук
• продуцент сер Џорџ Мартин
• пјевачица и глумица Натали Кол
• глумица Алексис Аркет
• писац Вилијам Патрик Кинсела
• редитељ Мајкл Цимино
• редитељ Томаж Пandур
• редитељ Анџеј Вајда
• глумац Питер Вон
• глумац, текстописац и водитељ Алан Тик
• глумац Мичу Месарош
• стрип цртач Стив Дилон
• музичар Мел Хагард
• пјевач Хуан Габријел

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.