Све мање донација за обнову Хиландара! ФОТО
Културно насљеђе Хиландара биће сачувано у електронској форми и тако трајно постати доступно научној, али и широј јавности, преносе “Вечерње новости”.
Циљ дигитализације је да манастирско благо које је у Хиландару буде доступно јавности и научницима, с обзиром на бројне повеље и рукописне књиге.
Више од 1.000 икона, 507 рукописних повеља и велики број других драгоцености биће сачувани у електронској форми.
Мада је обнова Хиландара, започета двије године послије пожара, у почетку текла убрзаним темпом, године економске кризе које су погодиле и Грчку и Србију условиле су ритам реконструкције. Управо је недостатак новца успорио и овогодишње радове који су почели мјесец дана касније него што је уобичајено.
Реконструкције источног крила Великог конака и објеката у улазној зони су у току.
Када се оне заврше, биће обновљено око 60 процената изгорелог дијела.
- Новац је стигао, али са закашњењем, тако да неке радове које је требало да изведемо у пролеће, морали смо да оставимо за јесен – каже Миливоје Ранчић, директор Задужбине Хиландар.
За ову годину добили смо 48 милиона динара, додао је, докле ћемо са тим новцем стићи – видјећемо.
- Уколико добијемо још средстава, бићемо ефикаснији. Велики проблем је што су донације за Хиландар потпуно пресахле – рекао је он.
Недавно је стручна државна комисија за Хиландар обишла градилиште и сагледала шта је до сада урађено.
По ријечима нашег саговорника, комисија је констатовала да је доста тога урађено и да су објекти веома квалитетно обновљени.
Радови су почели двије године након пожара, биле су потребне опсежне припреме за велику реконструкцију, за коју је држава до сада дала 676.121.845,62 динара.
Конак из 1814. године био је први објекат који је реконструисан. Радови су почели у октобру 2005, а објекат је освештан на Видовдан двије године касније.
Планирано је да највећи објекат унутар манастирског утврђења, конак из 1816-21 (Велики конак), буде завршен до краја године. Обновом овог здања манастир ће повратити највећи дио смјештајно радног простора и у великој мјери повратити препознатљиви изглед са сјеверне стране.
У пожару је највише настрадао Бели конак, а до сада је саниран и ојачан бедемски зид.
Такође је обновљен кров пирга Светог Ђорђа, који припада најстаријем дијелу манастирског комплекса, а урађен је и пројекат за израду заштитне конструкције прозора купола Саборне цркве.
Средствима која не потичу из буџета, већ су стигла од донатора, реконструисани су кров и купола Параклиса Светог Архангела, Црква Свете Тројице, арсане код Самарије (која је претворена у винарију), затим Пирг Светог Василија и Каваларгов пирг (или пирг краља Милутина).
Саниран је и кров и дио бедемског зида манастирске трпезарије, која није страдала у пожару, али је била у изузетно лошем стању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
