Сваки редитељ има омиљеног глумца
Бањалука - Свјетски и домаћи редитељи имају своје омиљене глумце за које најчешће кажу да су њихова инспирација у стваралаштву.
Овакви потези филмских и позоришних редитеља увијек су били интрига заљубљеницима у седму умјетност и театар, па је вјечна дилема да ли се у оваквим случајевима у први план ставља таленат и квалитет или личне симпатије.
Чињеница је да је Богдана Диклића заобишао само један филм сценаристе и редитеља Горана Марковића, што је овај глумац недавно коментарисао. Када је ријеч о позоришној умјетности, у свим комадима Николе Пејаковића које је поставио на сцени Народног позоришта РС , а недавно и у бањалучком Градском позоришту "Јазавац", улоге тумаче Николина Јелисавац и Љубиша Савановић.
- Лично не видим лоше стране сарадње истих глумаца и редитеља на неколико филмских пројеката. Добар примјер су сарадња редитеља Емира Кустурице и глумца Микија Манојловића, који се појављује у свим његовим филмовима. Осим тога филмови се рјеђе снимају него што се постављају позоришне представе - рекао је позоришни редитељ Александар Пејаковић.
У свјетској кинематографији најпознатији примјери "нераскидиве филмске везе" су сарадња шпанског редитеља Педра Алмодовара и Пенелопе Круз, као и познатог холивудског редитеља Квентина Тарантина и Уме Турман. Ови редитељи су више пута јавно признали да су лијепе глумице њихове музе.
- Бирање увијек истих глумаца одређеног редитеља за филм или представу је питање карактера редитеља. Само то. И то може да буде добро и лоше. Ако покушате да глумца "углавите" негдје само зато што вам је симпатичан, то је вјероватно лоше. Али ако пишете улогу за неког глумца, или када прочитате текст видите некога за кога знате да то може да уради, па га још и боље познајете, то може да буде велики плус - каже филмски редитељ Саша Хајдуковић.
Да је олакшавајућа околност када редитељ познаје глумце и они њега, потврдила је глумица Слађана Зрнић.
- Не можете забранити да неко фаворизује некога. То залази у сферу личног. Али то није добро за ансамбл једне куће јер глумци морају да сарађују са свима и та разноликост освјежава рад. Добар рецепт је негдје у средини. Глумци и немају тај проблем толико јер су они навикнути да нас неко хоће или неће, воли или не воли - објаснила је Зрнићева.
Искуства Александра Пејаковића такође су везана за позориште.
- Позоришна кућа не би смјела дозволити, нарочито гостујућим редитељима, да праве истовјетне подјеле. Ансамбл се мора његовати и сви глумци треба да добију прилику да играју и главне и споредне улоге. Истина, много је лакше када си већ са неким успјешно сарађивао да кренеш у нови пројекат, али треба вољети глумце, не само пројекте. Треба се знати прилагодити сваком глумцу, а за то се понекад нема времена, па се иде линијом мањег отпора - нагласио је Пејаковић.
Холивудски двојац
Успјешан тандем су и редитељ Мартин Скорсезе и глумац Леонардо Дикаприо, још од њихове прве сарадње 2002. године на филму "Банде Њујорка". То је чињеница која је многима иритантна, али је зато њима двојици донијела богато обострано задовољство, поштовање, награде и личне сатисфакције.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
