Шукало: Седам вијекова Ђованија Бокача
Испреплетеност грчке и римске традиције са новопристиглим културама, арапском и норманском, оставиле су траг у дјелу Ђованија Бокача чија се 700. годишњица рођења обиљежава ове године.
Подсјетио је на ово књижевни критичар Младен Шукало осврћући се на седам вијекова од рођења чувеног италијанског књижевника Ђованија Бокача.
- Можда је најзначајнији детаљ у биографији Бокача чињеница да је рано дјетињство и вријеме студирања провео у Напуљу, гдје је његов отац на двору Робера Анжујског обављао значајне финансијске послове - објаснио је Шукало.
Каже да су се на том простору посљедњих вијекова смјењивале различите власти, арапска, норманска, романска и са њима доминација истих тих култура.
- Стотинак година раније, у вријеме владавине Фридриха Другог (Великог), једног од најкултивисанијих владара тог доба, рађа се и развија тзв. Сицилијанска (пјесничка) школа која претходи Дантеу и Петрарки - истиче Шукало.
Указао је и на ставове руског медијевалиста Арона Гуревича да се неколико посљедњих деценија 20. вијека почело интензивније радити на истраживању проблема "народне културе" у средњем вијеку који је као појам остао доста неодређен.
- Гуревич се позива на француског историчара Жака ле Гофа који говори о двије културе у средњовјековном друштву: култури клерикалаца или "ученој" култури и народној или "фолклорној" култури - додаје Шукало.
Уколико би истраживања, додаје Шукало, односно читања Ђованија Бокача, али и свих његових претходника и савременика, поставили у овакве оквире, сигурно би се суштински промијенила цјелокупна књижевно-културна парадигма.
- Ако бисмо покушали да створимо обрис основних извора Бокачовог "Декамерона", основну назнаку нам даје сам аутор у "Уводу" свог остварења гдје каже да отпочиње књига која се зове "Декамерон", "звана још и Кнез Галеото", чиме се вишеструко упућује на различите облике и нивое културе који ће овдје бити баштињени - истакао је Шукало уз напомену да се Бокачово дјело појављује на прекретници између усмене и учене културе.
Иновације у новели
Бокачове иновације у форми новеле биле су увођење индивидуалних црта карактера, умјесто општих типова, увођење амбивалентних ликова, ограничавање дејства "Фортуне". Његова композициона структура са друге стране пратила је рану новелистичку традицију, са том специфичношћу што је Бокача зближавала са разним жанровским изворима. Његова средства су, за разлику од легенди, реторичка, а не народска. Он полаже велики дио уживања на драмски ефекат расправа и аргументовања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
