Стрипови Саше Ракезића дио сталне изложбе у Музеју Југославије: Личне приче у остацима историје
БЕОГРАД - Сусрети с одбаченим личним и породичним предметима на бувљим пијацама, истраживање личних прича с фокусом на “малог човјека”, основа су рада стрипова Саше Ракезића – Александра Зографа, који су изложени у оквиру сталне поставке Музеја Југославије.
У питању је још једна интервенција на изложби започетој прошле године, а поводом 75. годишњице краја Другог свјетског рата. Полазна тачка Ракезићевих радова је шестоаприлско бомбардовање Београда.
Због истраживања прича на бувљим пијацама и сакупљања малих фрагмената људских прича, како је сам аутор рекао, поставља се у позицију медијатора између јавности и сметљишта историје.
Ракезић је на бувљој пијаци у Панчеву нашао неколико бројева листа “Политика”, међу којима је примјерак од 6. априла 1941. године, што му је и била основна инспирација за први од два стрипа.
- Забележено је да су прве бомбе почеле да падају на Београд у 6.30 изјутра, а негде сам нашао податак да су колпортери, који су продавали дневне новине на улици, долазили да преузму примерке нешто пре тога, па је то вероватно био начин на који је сачуван примерак који је дошао до мене. С обзиром на то да је приликом бомбардовања прекинута не само дистрибуција већ и излазак листа, који ће бити обновљен након ослобођења 1944. чинило ми се да тај примерак, којег већина читалаца заправо никада није прочитала, крије у себи наговештај наступајуће катастрофе - навео је Ракезић.
“Бележница једног скаута” назив је другог стрипа, у коме је Ракезић као полазну тачку користио дневник једног тинејџера како би из угла грађана приказао дешавања 6. априла 1941. године и оно што је слиједило након тога.
- Драгоцен извор информација о начину на који је цивилно становништво доживело 6. април 1941. представљају личне белешке које су иза себе оставили савременици. Мој извор био је дневник једног тинејџера, пасионираног скаута, који је ситуацију посматрао из мање формалног угла. Ипак, његови записи говоре о преокупацијама оних који су затекли себе у реалности која је уследила након бомбардовања: бежање у сеоска домаћинства, распад земље, рашчишћавање разрушеног града, трагање за било каквим извором зараде - објашњава Ракезић.
Интервенција у оквиру сталне поставке Музеја Југославије, пропраћена је текстом “Мала породична историја”, у којем Ракезић реконструише дешавања из живота чланова породице те их на тај начин смјешта у контекст историје и политике и периода Другог свјетског рата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
