Стрип “Торгалова младост” објављен на српском језику: Одрастање једног хероја

Бранислав Предојевић
Стрип “Торгалова младост” објављен на српском језику: Одрастање једног хероја

БЕОГРАД - Издавачка кућа “Локомотива” објавила је на српском језику два интеграл албума са авантурама славног стрип јунака Торгала под називом “Торгалова младост”.

Спин-оф серијал матичне франшизе, који се бави младошћу чувеног нордијског авантуристе и једног од најпопуларнијих европских стрип јунака, настао је као плод сарадње ауторског тандема који чине сценариста Јан ле Пентијер и цртач Роман Сурженко, који су до сада урадили девет епизода, од којих је првих шест скупљено у ова два албума “Локомотиве”.

Први интеграл чине епизоде “Три сестре Минкелсон”, “Одиново око” и “ Руна”, док други садржи епизоде “Берсеркери”, “Сливе” и “Ледени дракар”, које се баве дјетињством славног хероја у викиншком насељу, те развојем његове везе с љубављу његовог живота принцезом Арисијом. Сам стрип “Торгал” је француско-белгијски серијал прослављених стрип аутора, белгијског писца Жана ван Хама и пољског цртача Гжегоржа Росинског, који је први пут објављен у магазину “Тинтин” 1977. године у дијеловима, а у форми албума 1980. године објавио га је француски издавач “Ломбард”.

Серијал је, по ријечима Росинског, настао случајно због ограничења његовог рада у Пољској у доба социјализма.

- Да бих могао да радим стрип у капиталистичкој земљи док сам још живио у Пољској, морао сам да избјегавам савремене теме. Ван Хам и ја смо тада елиминисали све што би могло да штети нашој сарадњи. Много сам се цензурисао да бих избјегао проблеме. Херојска фантазија је била наше игралиште. Усред хладног рата морали смо да помиримо комунистичке и капиталистичке земље. Захваљујући Торгалу постигли смо немогућу ствар, да можемо објавити капиталистички стрип у Пољској из доба комунизма - рекао је Росински.

Стрип је брзо постао популаран и доживио је до сада више од 40 албума, уз бројна издања на различитим језицима у готово свим европским земљама. Жанровски утемељен у авантуристичком жанру, брзо је обогаћен утицајима нордијске митологије, легендама о Атлантиди, елементима научне фантастике, уз елементе хорора. Забаван и маштовит сценарио Ван Хама уроњен у архетипове људске културе и историје те сјајан и динамичан цртеж Росинског, уз јачи интерес публике за овакве теме у посљедње четири деценије претворио је овај стрип у бестселер код публике.

Торгал је хваљен од стране критике и један је од најпопуларнијих стрипова на француском језику, са више од 15 милиона продатих албума. Иако је Ван Хам напустио серијал 2006. године, замијенило га је неколико сценариста који су успјешно наставили да развијају причу, а временом је Росински свог јунака препуштао и другим цртачима.

Популарност Торгала брзо је довела до неколико спин-оф серијала, па је 2010. године почео серијал “Торгалови свјетови: Крис де Валинор”, који су радили Ив Сент (сценарио) и Ђулио де Вита (цртеж), потом се 2011. године појавио спин-оф “Торгалови свјетови: Вучица”, који је радио Француз Јан ле Понтијер као сценариста и руски цртач Роман Сурженко, да би овај тандем 2013. године почео да ради серијал “Торгалова младост”.

- Било ми је лако цртати Торгала, јер је Росински мој учитељ и узор, тако да ми је била част цртати његове ликове и радити на њима. На почетку ове авантуре осјећао сам сву своју одговорност у пројекту. Сада, с временом и искуством, једино задовољство преносим у свој цртеж - објаснио је цртач Роман Сурженко.

Регион

Торгал се на српском језику појавио у другој половини осамдесетих, у оквиру стрип ревија “Екс алманах” и “Супер”, које се издавале “Дечије новине” из Горњег Милановца. Потом се почео објављивати у оквиру новосадске “Стрипотеке” и неколико пиратских албума, да би се неколико издавача попут “Белог пута”, “Чаробне шуме” и “Дарквуда” опробало у издавању овог стрипа у албумској форми иако сам серијал није комплетиран до сада. Такође, хрватски издавач “Либелијус” је издао 12 интеграл албума са 36 епизода серијала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана