Стрип “Принц ноћи” Ива Сволфа ускоро на српском језику

Овај стрип класик од девет албума потписује славни стрип умјетник Ив Сволф, који је за “Гленард” нацртао и написао интригантну епопеју о вишевјековном проклетству и борби једне породице против вампира.

Сволф је овај француско-белгијски фантастични стрип серијал креирао 1994. године године, радећи сценарио и цртеж, а Софија Сволф колорисање па је првих шест епизода урадио овај тандем да би му се од 2015. године на посљедње три епизоде придружили цртачи Беранжер Маркебрут и Тимоти Монтањ. Сама прича говори о Владимиру Кергану, вампиру, који је у рату са члановима породице Ружемонт од 1. до 6. књиге, да би у посљедње три књиге прича истраживала његово поријекло чији трагови воде до насљедника вође клана Дачана у римској ери, а затим до средњег вијека у околини Кијева.

У Паризу, раних тридесетих, Винсент Ружемонт открива да су ноћне море које је имао већ неко вријеме заправо само успомене на дио живота његових предака. Сви они лове вампира по имену Керган који је био плијен Ружемонтових још од првог претка који га је срео. Радња се одвија са Винсентом, посљедњим потомком, који успијева тамо гдје су многи подбацили - пише у опису серијала.

Сволфови вампири одговарају канонима које је успоставио Брам Стокер, на које се аутор изричито позива, али уз одређене модернизације у складу са временом.

- Дуго сам желио да направим причу о вампирима, али ни у ком случају нисам желио да преправим нови аватар Дракуле или репродукцију “Хамерових” вампира на папиру. Пронашао сам посебан угао занимајући се за психоанализу и психогенеалогију. Стога ми је пала на памет идеја да напишем дугу борбу кроз вијекове између Кергана, инкарнације зла, и низа ловаца на вампире који су, унутар исте породице, пренијели терет ове борбе. Сви преци Винсента Ружемонта, посљедњег ловца, поражени су због својих недостатака и слабости узрокованих самим начином на који су одгајани да би преузели власт - објаснио је Сволф.

Слиједећи сценаристичке модернизације вампирских тема и цртежу је пришао из модернијег угла кроз очигледне утицаје рок музике и поп културе.

- Што се тиче самог лика Кергана, нисам желио модела блиског Кристоферу Лију, већ актуелнијег и оригиналнијег вампира. Када сам видио Стива Ваија, како игра улогу “ђавољег гитаристе” у филму “Раскршће”, добио сам идеју да од њега узмем инспирацију за креирање свог лика - рекао је Сволф.

 Његова прича се креће кроз неколико епоха у одређеном историјском контексту, што је по њему било идеално за продубљивање, како приче тако и карактера главних јунака.

- Осим средњег вијека, периода из којег прича потиче, свако доба је репрезентативно за велике промјене у јудео-хришћанској цивилизацији. Сваки од ловаца на вампире такође је дио ових преокрета, а историјски контекст сваки пут доприноси истицању слабости и контрадикторности ликова у доба ренесансе, француске револуције или буђења нацизма у Европи - рекао је умјетник. Стрип је испраћен одличним критикама и одзивом публике, а самом Сволфу дао је прилику да након вестерн и историјских тема, које су га прославиле, опроба свој таленат и у другим жанровима. Прва књига на српском језику садржи епизоде “Ловац” (1994), “Писмо инквизитора” (1995) и “Пун мјесец” (1996) у тврдокориченом издању  у колору уз превод Горана Зечевића, а “Феникс прес” има у плану комплетирање серијала у три књиге.

О аутору

Ив Сволф је рођен 1955. године у Бриселу,  а крајем 1970-их , након студија књижевности похађа курсеве цртања уз студирање новинарства. Каријеру је започео као дизајнер рекламним илустрацијама, малим стриповима и разним магазинским радовима, да би 1980. створио Дуранга, вестерн лик инспирисан шпагети вестернима. Након тога ради историјски стрип “Дампјер”, фантастичне теме “ Принц ноћи” и “Влад”, вестерн “Црна брда”, детективски трилер “Џејмс Хелер” и “Легенда”, херојску фантастичну сагу која говори о борби добра против зла у средњем вијеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.