Стрип - љубав за цијели живот

Кнежевић каже да је све почело још у основној школи, у вријеме када је за омладину један од видова забаве било читање романа, како су се стрипови тада популарно звали.

“Упоредо са читањем и колекционарством, почео сам и са цртањем. У средњој школи сам изабрао грађевинску струку управо због љубави према цртању. Срећом, имао сам доброг професора нацртне геометрије Исмету Суљевић, која ме је увела у тајне цртања стрипа и од које сам научио много о техници цртања”, прича Кнежевић.

Како је одрастао у родном селу Печенег Илова, код Прњавора, у младости није са својим радовима успио доћи до неке велике издавачке куће, па је цртао углавном из личног задовољства.

“Стрип је у бившој Југославији био признат и од њега се могло солидно живјети. Покушао сам два пута да дођем до издавача у Новом Саду, али нисам успио. Стрип цртање ми је прерасло у хоби и тако је било до уназад десетак година и основања Удружења жДевета димензијаж, када почиње прича о озбиљнијој сарадњи у часопису жПарабелумж и са стрип школом и фанзином /независна публикација/ жКуноваж у Прњавору”, каже Кнежевић.

Пројекат са школом стрип цртања почео је прије четири године са циљем да се стрип сцена на овим просторима поново постави на ноге јер је била нестала током посљедњих ратних дешавања. До сада је кроз школу стрипа у Прњавору, Дервенти и Српцу прошло више од 150 дјеце.

“У тај пројекат потраге за младим талентима сам ушао бојажљиво, мислио сам да нико неће доћи, међутим, интересовање је било велико, никада немамо мање од 20 полазника, а дешавало се да буде и по 30 дјеце”, прича Кнежевић и додаје да су мали цртачи креативни, сами раде стрипове, читају, а радови су им постављани на изложбама и објављивани у “Парабелуму” и фанзину.

“Планирамо да одржавамо стрип школу све док нам дјеца буду долазила. Имамо дјецу која долазе од првог дана, која самостално раде своје стрипове. Није риједак случај да нам се у стрип школи прикључе и одрасли. Наставнице Александра Вукајловић и Олгица Радошевић проучавале су како се стрип може искористити у настави. Заједно смо направили стрипове - жКућни ред у школиж и из биологије - жГенетикаж и жФотосинтезаж”, каже он.

Кнежевић истиче да нове генерације стрип цртача из Прњавора покушавају слиједити Миру Млађеновића, првог цртача стрипа из ове општине и једног од доајена Републике Српске у овој умјетности који је иза себе оставио импозантно дјело.

Он појашњава да рад на стрипу није лак, посебно када је ријеч о ауторском стрипу, гдје стваралац истовремено мора бити цртач, сценариста, режисер и костимограф.

“Много је лакше када сте само цртач који ради по туђем сценарију. Такви цртачи у свијету имају добру зараду, али код нас тај вид рада не пролази, више је заступљен ауторски стрип који се објављује у мало примјерака, али који се сматра квалитетнијим јер у њега човјек уграђује дио себе, па има и умјетничку вриједност”, истиче Кнежевић.

Осим у Прњавору, стрип школа је активна и у Дервенти, гдје је посјећеност такође велика.

“У тамошњој библиотеци имају одличне услове за цртање. Формирао се један лијеп круг младих узраста око 15 година, који одлично илуструју и за које мислим да ће имати успјеха као стрип цртачи”, прича Кнежевић.

Он каже да са дјецом у Дервенти ради на пројекту у којем учествују стрип цртачи из цијеле Републике Српске, а за који је сценарио урадио Иван Вељковић из Србије. Стрип који би требало бити представљен у октобру на салону стрипа у Бањалуци има 36 табли, а свако дијете ради на по једној. У плану је и стрип школа у Српцу крајем августа.

У току је и израда бонтона за потребе Драмске сцене Српског културног и просвјетног друштва “Просвјета” из Прњавора, који ће се прије представа дијелити посјетиоцима.

Кнежевић је са још петорицом аутора из Републике Српске ангажован и на пројекту цртања стрипа “Глуво доба” према књизи Нинослава Митровића.

“Стрип би требало да има око 200 страница, а мој дио је да урадим 40. Очекујем да стрип буде завршен до прољећа и салона стрипа у Лакташима”, прецизира он.

У региону данас има стотињак издавачких кућа које објављују мале тираже стрипова, издају од 100 до 500 примјерака графички добро опремљених, у тврдом коричењу.

Кнежевић каже да жанровски читалачка публика на овим просторима највише воли стрипове са полухорор тематиком, док је код технике израде доминантан колор који се може радити са тушевима у боји, темперама, акварелом, али и помоћу рачунара.

“Стрип се мијења, прилагодљив је савременом добу и модерним техникама. Ја ипак волим црни туш и перо, онако како сам одавно навикао”, прича он.

Кнежевић се, осим цртањем, бави и колекционарством, па се у његовој збирци већ налази импозантан број штампаних и електронских стрип издања. Према посљедњем пребројавању прије пет година, имао је око 5.000 штампаних издања, а, укључујући електронске стрипове, тај број премашује 10.000.

“Сакупљам све стрипове, од оних који су излазили у Краљевини Југославији, бившој Југославији, али и ове који се објављују у новије вријеме. Не трудим се да имам комплетну колекцију, као златну серију, већ да из сваке имам барем један број”, каже Кнежевић.

Вриједност појединих бројева је и по 1.000 евра, а у просјеку цијела колекција вриједи око 30.000 КМ. /крај/тс/фото

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.