Стратешки циљеви развоја културе Републике Српске 2017-2022. постављени без ослушкивања потреба публике

Александра Глишић
Стратешки циљеви развоја културе Републике Српске 2017-2022. постављени без ослушкивања потреба публике

Бањалука - Нацрт стратегије развоја културе Републике Српске 2017-2022. указује на недостатке који су присутни на домаћој умјетничкој сцени, а међу основнима циљевима стратегије је популаризовање културне баштине.

Влада Републике Српске усвојила је Нацрт на сједници одржаној 30. марта, а циљ стратегије наредних пет година је стварање услова за несметан рад и развијање, како умјетности тако и самих умјетника који је стварају, као и активно учешће у развоју публике, неодвојивог, интегралног дијела социокултурног ланца.

- Ово је насушни акт који је требало да буде донесен прије 20 година и само повремено иновиран. Правили смо стратегију без реалних или чврстих параметара шта је то потребно друштву и заједници. Нисмо урадили ниједну анализу какве су културне потребе становника Републике Српске. На основу тога могли смо нешто да креирамо - сматра директор Народног позоришта Републике Српске Ненад Новаковић.

Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић-Зечић нацрт оцјењује као веома добар.

- За мене је позитивно то што су постављени реални циљеви који су усмјерени на подизање нивоа самих институција културе и културе уопште. Врло смо свјесни времена у којем се налазимо и није се ишло са неким мегаломанским плановима, конкретно када је ријеч о библиотечкој дјелатности. Усмјерили смо се на оно што је најважније, а то је у библиотечкој дјелатности изградња јединственог библиотечко-информационог система - истиче Петровић-Зечић.

Нема, додаје, библиотекарства ако не постоји добар библиотечко-информациони систем.

- Друга ствар је да се уради план дигитализације у Републици Српској - материјалне баштине и писане грађе. У свијету се много отишло у том правцу, а ми смо врло мало урадили. У наредном периоду, тј. током четири године, можемо врло квалитетно да се усмјеримо на ову област - указује Петровић-Зечић.

Према њеним ријечима, уз мале корекције овај нацрт заслужује врло високу оцјену.

И директор Музеја Републике Српске Миладин Савић наглашава значај Нацрта стратегије развоја културе Републике Српске за наредних пет година.

- Свака озбиљна држава или ентитет плански и стратешки приступа развоју културе, односно њеним правцима и циљевима. Стратешко планирање културе до 2022. године у Републици Српској омогућиће нам и стратешки приступ раду свих културних институција у Републици Српској. Једна од најзначајнијих културних институција РС је Музеј РС, који је дао и свој допринос у писању овог нацрта - каже Савић.

Додаје да ће се Музеј РС до 2022. године највише базирати на дигитализацију музејске грађе, што сматра основом рада у музејској дјелатности у 21. вијеку.

- Значајно је и осмишљавање нових интерактивних метода у односу музеји - публика. Организоваћемо округли сто на којем ће се окупити најзначајнији музејски педагози, да би разговарали о новим приступима музеја према публици - рекао је Савић.

Редитељ Александар Пејаковић сматра да Нацрт стратегије има и недостатке.

- Нацрт стратегије ми изгледа као један солидан мастер рад на тему културног потенцијала у Републици Српској. И ту се види темељан приступ у набрајању дјелокруга рада институција. О стратегији се пише само у завршном дијелу. Биће интересантно видјети за кога ће тај дио бити обавезујући или ко ће га озбиљно разматрати. У њему не видим простора за стваралаштво лијепих умјетности и јачање кровних удружења, било по вертикали или попречно, што је свуда у свијету основна класификација - казао је Пејаковић.

Он у оснивањима савјета не види простор за јачање културе.

- А нама је потребно да буду створени услови за стваралаштво, а не састанчење стручњака. Наравно, било каква стратегија је боље од оне које нема, али као и у претходним случајевима, за мене је ово мртво слово на папиру - категоричан је Пејаковић.

Циљеви

Стратешки циљеви засновани су на јасној процјени актуелног, постојећег стања у области културе и умјетности, односно културног насљеђа, савременог стваралаштва и умјетничке продукције. Пратећи усвојену методологију стратегије, сваки од њих за своју успјешну реализацију захтијева одговарајуће посебне циљеве, те стратегије дјеловања и задатке на основу којих се може доћи до остварења зацртаних циљева који гласе:

1: Успостављање система транспарентне културне политике

2: Висок степен умјетничке продукције и професионализација

3: Културна писменост (медијска, позоришна, филмска...) у заједници - активна публика

4: Интернационализација и присуство на међународној сцени

5: Децентрализација

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана