Стиже финална сезона култне серије “Аркане”: Завршни обрачун магије и технологије

Хит серија враћа се на “Нетфликс” овог новембра за оно што се најављује као друго и посљедње поглавље приче смјештене у гејминг универзум “Лиге легенди”. Екранизацију серије базиране на игри продуцирао је студио “Риот гејмс” уз креативну помоћ француског студија за анимацију “Фортиче”, који су заједно обавили стварно невјероватан и фантастичан посао, буквално у сваком сегменту продукције. 

Без подилажења фановима игре, али и без радикалних интервенција на пољу политичке коректности да би се приближили ширем слоју телевизијске публике, ауторски тандем Кристијан Линке и Алекс Ји маестрално је извукао максимум из гејминг предлошка, да би га потом трансформисао у једну од најбољих серија актуелне деценије.

Поред фантастичне увјерљивости изгледа универзума “Аркане”, серија је понудила једнако добро разрађене ликове, како са графичке стране, тако и кроз сценаристичке мотиве њиховог дјеловања те одличну гласовну глуму. Сам заплет је динамичан, вјешто разрађен и врло брзо нас увлачи у свијет оба града и континента Рунетере, на којем се одиграва радња видео-игре “Лига легенди”, а да вам при томе није потребно гејмерско предзнање.

Друга сезона обећава да ће заронити још дубље у хаотичан и напетости пун свијет Пилтовера и Зауна, након драматичних догађаја прве сезоне који су фанове оставили на ивици столице. Серијал је изградио огромну и посвећену базу обожавалаца и наставља да се истиче својом богатом причом, анимацијом која одузима дах и гласовним талентом, укључујући Хејли Стејнфилд , Елу Пурнел  и Кати Леинг

Како се друга сезона спрема за премијеру у новембру, улози никада нису били већи за ликове као што су сестре Ви и Џинкс, које се нађу на супротстављеним странама. Нови трејлер приказује задивљујуће визуале, интензивне акционе секвенце и емоционалну дубину која наговјештава незабораван завршетак игре која се одвија на улицама Пилтовера и Зауна, а која се зове борба за опстанак у вјечном судару моћи и идеализма, науке и незнања, разума и страсти, љубави и мржње. 

Треба поменути да је прва сезона серије поставила рекорд као “Нетфликсова” најгледанија серија у то вријеме, пошто је у седам дана од премијере заузела прво мјесто на “Нетфликсовој” топ 10 листи гледаности у 52 земље и друго на листи у Сједињеним Државама. Такође велики дио критичара сматра да је то једна од најбољих адаптација видео-игара икада направљених.

РЕЦЕНЗИЈА: РЕЦЕНЗИЈА ТЕРМИНАТОР арт 

“Терминатор нула” (2024): Господари и робови

Може ли се исциједити кап креативности и забаве из медијске франшизе која је дала два филмска ремек-дјела, четири просјечна или лоша наставка, једну забавну играну серију, попут саге “Терминатор”, створеној давне 1984. године од стране Џејмса Камерона и Гејл Ен Хард. Судећи по аниме серији, названој “Терминатор нула” (Терминатор Зеро), одговор је више него позитиван, тачније речено, показало се да се у правим рукама може створити право мало ремек-дјело модерне анимације, достојно квалитета и значаја прва два Камеронова филма.

Анимирана серија настала у продукцији студија “Нетфликс”, телевизије “Скајденс” и јапанске “ИГ продукције” под креативним вођством америчког стрип и филмског сценариста Матсона Томлина (Бетмен, Мајка Андроид) и јапанског режисера Масаши Кудоа, није дочекана са претјерано великим очекивањима, али је након њеног емитовања, заказаног на симболични датум судњег дана из другог филма (29. август) јасно да су резултати премашили и најоптимистичнија предвиђања.

Тандем Томлин-Кудо написао је и режирао узбудљиву, напету и крајње забавну серију, која унутар добро познатог универзума маестрално развија аутентичну причу у сваком сегменту продукције. Држећи се креативног канона комплетног серијала, али без слијепог догматизма, Томлин је вратио основну причу на почетну тачку цијеле саге, путовање дјевојке Еико, војника отпора из будућности у 1997. годину, да би зауставио Терминатора, који је послат од стране машинске интелигенције “Скајнета” да убије професора Малколма Лија, који је потенцијална пријетња за снаге машина. 

И ако то дјелује као заплет, који је испричан неколико пута, Томлин мајсторски демонстрира суштинску мудрост старог правила, да није битно шта приповиједате, већ како то чините. Конкретно у овом случају он гради једноставан, али функционалан заплет, обогаћује га са неколико дискретних и ненаметљивих подзаплета, гради снажну карактеризацију и узбудљиве дијалоге те остало препушта мајстору анимације Кудоу, који писани материјал претвара у експлозиван визуелно-емотивни спектакл. 

Смјестивши причу први пут изван САД у Јапан, државу која има посебну историју, када је у питању нуклеарни холокауст, у старту се поставља наглашена позадинска емоционална драматичност, а када се у игру убаци друга машинска АИ под називом Кокоро, троје дјеца професора Лија, њихова машинска дадиља Мисаки, који су уплетени у почетни обрачун Терминатора и Еико, а потом и универзални рат машинских интелигенција и људске врсте, добијамо комплексну, али врло атрактивну наративно-визуелну таписерију, коју Кудо бриљантно тка на малим екранима, не дозвољавајући да темпо приповиједања изгуби енергију до самог финала.

Додатну предност Кудо има у чињеници да оно што америчка продукција не смије, јапанска то чини без већих проблема, крв липти на све стране, ломе се удови, страдају дјеца и одрасли, као што би се и дешавало да дође до апокалиптичног рата, који воде машинске интелигенције лишене емоција и људи у очајничкој позицији, без друге алтернативе, осим борбе до посљедњег живог човјека.

Ефикасна глумачка подјела у којој гласове кључним ликовима дају сјајни глумци попут Тимотија Олифанта, Сонаје Мијазано, Розарио Даусон, Андреа Холанда, Јашурија Мамије и осталих чланова ансамбла, додатно даје на увјерљивости атмосфере постапокалиптичне параноје и хорора у којој роботи, створени људским знањем и технологијом, одлуче да руско-српску кованицу раб (роб), у свом имену замјене новим статусом господара. Сводећи људе на безначајну, али досадну сметњу од крви и меса, њиховим новим плановима промјене циља властитог постојања. Сметњу коју Скајнет планира ријешити тоталним истребљењем, док им Кокуру даје шансу да преживе у строго контролисаној послушности, без мијешања у ратове нових господара земље. 

Дилема, која није дилема, већ само увод у фантастичну Томлинову причу о господарима и робовима, која је стара колико и људска цивилизација, те једнако мрачна, насилна и сурова у фиктивном Јапану будућности, као што је била у историјској сјенци сумерских кула или египатских пирамида.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.