Стихови Ристе Кременовића отргнути од заборава

Кременовић је био талентован пјесник који је за живота, као ученик основне школе и Гимназије у Бањалуци, објавио педесетак пјесама у разним листовима и часописима.

Пут га је одвео у Загреб, на Пољопривредно-шумарски факултет, гдје је 1960. године, у двадесетој години, под никад нерасвијетљеним околностима, брутално убијен.

Његова браћа сачувала су свеску са више од 200 пјесама и тако је, захваљујући њима, у издању “Графомарка” објављена књига Ристине поезије.

О пјеснику и његовој поезији у понедјељак увече у вијећници Банског двора - Културног центра говорили су Никола Томовић, аутор поговора у књизи, рецензент Ранко Прерадовић и уредник издања Ранко Павловић.

Стихове су говорили малишани из вртића “Срећа” и чланови породице, а присутнима су сјећања на пјесникову младост, кратки живот и страдање, открили његови савременици, блиски рођаци и пријатељи.

- Пријемчивост Ристиних песама, нарочито оних из којих нас озаре очи песниковог детињства, уверава нас да је он био “перо од дара и замаха”. У најбољим Ристином песмама, све је у сагласју: пев и мисао, слике и тајне значења, те поетска и метричка својства - рекао је Томовић.

Према Павловићевим ријечима, Кременовић је својим пјесмама изазивао велику пажњу, а колеге су му одале признање на новаторству и умјетничком значењу пјесама, “на неки начин увијених у пјесничку српску традицију ових простора”.

- Ристо је сместио своју литерарну окућницу у скромној ђачкој свесци, као у каквој остави, несумњиво занимљиву за будуће истраживаче - закључио је Томовић.

Према свједочењу чланова породице, Кременовић је писао и прозна дјела, као и поезију за дјецу, чије објављивање је сљедећи корак спасавања књижевне заоставштине овог изузетно надареног књижевника, који би сигурно оставио дубок траг у српској књижевности да му није трагично прекинут живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.