Стихови на трагу Иве Андрића

Након тога у луку Ћуприје на Дрини, који је на сувом, рецитатори средње школе, предвођени професором Дијаном Инђић, говорили су рецитал "Андрић у Вишеграду и о Вишеграду" у коме су изабране мисли из пишчевих дјела који се односе на град његовог дјетињства.

- Андрић је волио свој град, често му се враћао, писао о њему, слушао приче старих људи и ту причану причу преносио у своја дјела -  рекла је Инђићева.

Овогодишња манифестација, која се одржава до 7. јуна, обилује богатим културно-умјетничким програмом, а Вишеград ће ових дана бити домаћим еминентним и угледним људима из културног живота Српске и Србије.

Првог дана "Вишеградске стазе" у Дому културе отворена је и изложба документа "Језик и писменост" из Народне библиотеке у Крагујевцу. Изложбу је отворио њен аутор Виолета Јовичинац-Петровић која је нагласила да је ријеч о рукописној грађи  средњовјековне Србије.

Професор Филолошког факултета у Београду Јелена Новаковић истакла је у чувеној "Бесједи о Андрићу", је рекла да је он био страствени читалац кога је занимала цјелокупна свјетска литература и познавалац више страних језика, што му је омогућавало да чита дјела страних аутора.

"У бележницама је записао мисли других књижевника које су му се чиниле истинитим", рекла је Новаковићева и додала да је лектира за њега била прилика за сусрете са различитим писцима у којима је често проналазио своје сроднике.

Она је нагласила да је Андрић био полиглота и читао је на француском, њемачком, италијанском и латинском језику тако да је књижевна дјела имао пред собом у оригиналу.

- О томе сведоче његове бележнице у којима је записивао поред својих размишљања и мисли других аутора међу којима значајно мјесто заузимају француски посебно моралисти Монтењ, Паскал, Ла Бријер, Дидро, Жубер, Монтерлам и Маргарет Јурсенар - рекла је Новаковићева.

Она је навела да је Андрић читао и размишљао и о дјелима њемачког писца Гетеа, затим италијанског Леопардија и португалског Камоиншиа.

- Код свих њих Андрић је налазио и израз сопствене визије света и сопствено схватање човека - додала је Новаковићева и нагласила да је та визија била прожета, како каже, "болном свешћу меланхолика" али и великом љубави према животу.

Новаковићева је појаснила да је по Андрићевом схватању живот вриједан да се проживи такав какав нам је дат, упркос свим недаћама и несавршеностима.

Mудрост и вриједност приповиједања Иве Андрића од непроцјењивог су значаја, а његова дјела у којима је причао о прошлости, људима и судбинама са нашег тла постала су темељ нашег сазријевања и формирања личности, изјавио је синоћ у Вишеграду министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.
Малешевић је на свечаном отварању манифестације "Вишеградска стаза" рекао да се о вриједности и квалитету Андрићевог дјела не треба пуно говорити, јер дјело говори само за себе, и то на више од тридесет свјетских језика.

"Поред великог броја манифестација са којима су се ови значајни датуми обиљежавали у Републици Српској, а у којима су учествовале бројне институције и организације, те културни, јавни и научни радници, отпочела је реализација великог пројекта Андрићграда који је доказао не само оправдано улагање, него је превазишао сва очекивања", рекао је Малешевић.

Он је додао да би стазу требало уцртати на мапе свих карата да би добронамјерни путници што лакше стигли до народа који шири руке свакоме и да би га што боље упознали.



Предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Слободан Савић рекао је да "Вишеградска стаза" постаје лијепа традиција у оквиру које се окупљаји бројни ствараоци културе који доприносе овој манифестацији.

Начелник општине Вишеград Славиша Мишковић рекао је да је "Вишеградска стаза" стаза којом сваке године долазе нове идеје и писане ријечи, "гдје се покушава оживјети Андрић и његово дјело".

"Ова стаза је мост између прошлих и генерација које долазе и које ће, надам се, донијети још неког нобеловца, а ми смо дужни да градимо нове мостове и отварамо врата новим умовима", истакао је Мишковић.
 

"Вишеградска стаза" одржава се од  5. до 7. јуна у организацији Дома културе, СПКД "Просвјета", а покровитељи су јој Министарство просвјете и културе РС и општина Вишеград.

Библиотеке

У оквиру "Вишеградске стазе" одржани су и Деветнаести сусрети библиотекара РС, а додијељене су и награде најбољима. Предсједник Друштва библиотекара РС Стојка Мијатовић рекла је да је највећа награда у библиотекарству у Српској "Ђорђе Пејановић" за најбољу библиотеку у овој години припадне Народној библиотеци "Ћирило и Методије" из Приједора. За најбоље библиотекаре проглашени су Радмила Велимир из Дервенте и Биљана Пајић из Милића. Титулу најбољег менаџера у библиотекама РС ове године понијела је Озренка Ђурић Радуловић из Хан Пијеска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.