Стево Грабовац: Књижевност мора да залази у дубине мрака
БЕОГРАД- Писац Стево Грабовац рекао је да свој роман "Послије забаве", за ког је добио НИН-ову награду, не би назвао терапијом, већ грабањем по ранама.
-Копање тих старих рана доводи до још дубљих, које се даље инфицирају и праве већи проблем. Писање о траумама, које имају нечег личног у себи, јесте велики изазов - рекао је Грабовац у интервјуу недјељнику НИН.
Грабовац је додао да је увиек вјеровао да "књижевност мора да залази дубоко у дубину таме и мрака, у сфере унутрашњих превирања и борби", јер ако то књижевност не ради "чему је њена поента?"
Напоменувши да се злочин описан у "Послије забаве" стварно догодио, Грабовац је додао да му је била jчињеница да се "такве ствари уопште могу десити - да неко хладно без трунке савjести, на најбруталнији могући начин убија напуштену дјецу".
Грабовац је рекао да није могао да помири у себи спознају да су та дјеца "препуштена забораву, чак и у сопственој смрти", а да злочин није био интересантан ниједној од зараћених страна, јер дјеца нису припадала никоме и била су жртва трговине органима.
Према његовим ријечима, ране из прошлости нас уче да "идемо у потпуно супротном цивилизацијском смјеру - идемо у суноврат", а рјешење велике већине проблема је "да почнемо да мислимо и на друго људско биће". Грабовац је подсјетио да је "послије Другог свјетског рата било незамисливо да ће поново доћи вријеме да људи праве логоре и убијају друге".
-Несхватљиво је да људско биће може на најсвирепији начин да мучи и убије друго људско биће. Нажалост, ми смо томе свједочили у рату на простору бивше Југославије, гдје постоји невериоватан број свирепих злочина. То је питање без одговора - навео је писац.
Грабовац је, између осталог, оцијенио и да живимо убрзано, у свијету у коме свака вијест траје пет минута, свако може бити књижевни критичар или било што друго, и "добили смо слободу говора која не значи апсолутно ништа".
- Зато мене више занима питање шта можемо да промијенимо. Можемо ли да мислимо на неког другог, а не само за себе...Надам се да можемо. Желим да вјерујем да у људима има доброте - навео је Грабовац.
Навевши да се у свакодневном послу среће са људима од којих "већина има бахат однос јер су некултурни", Грабовац је оцијенио да "то потиче из тога што начелно култура не постоји - не постоји култура читања, гледања филмова, слушања музике".
-Нема више образовања које ће нас научити бонтону. Овде начелно нема више мјеста за културу. Култура је, колико год мислили да је небитна, једна од кључних ствари, јер човјек није на земљи да би задовољио основне потребе - оцијенио је Грабовац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
