Стево Грабовац добитник 70. НИН-ове награде

Од пет наслова колико се нашло у финалу за НИН-ову награду стручни жири, како је саопштено на прес конференцији у хотелу „Москва“, донио је одлуку да титулу лауреата 70. по реду признања понесе књижевник из Бањалуке Стево Грабовац за роман „Послије забаве“. Име добитника саопштено је након што је одржан минут ћутања за књижевника Горана Петровића, који је преминуо у петак.

Жири за најбољи роман, којег чине Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев, Виолета Стојменовић, Тамара Митровић и Горан Коруновић (предсједник), од 188 романа, колико је пристигло на конкурс најприје је начинио шири избор у којем је било 38 наслова, да би потом одабир сузио на 12, колико их је било у ужем одабиру.

И на крају је коначно бирао између пет романа. Били су то: „Песма о три света“ Владимира Пиштала (Агора), „Послије забаве“ Стева Грабовца (Имприматур), „Пакрац“ Владана Матијевића (Лагуна), „Аутосекција“ Срђана Срдића (Партизанска књига) и „У земљи Фрање Јосифа“ Љубомира Кораћевића (Књижевна општина Вршац).

За победнички роман гласало је троје чланова жирија Жарка Свирчев, Виолета Стојменовић и Тамара Митровић, док је њих двоје Милена Ђорђијевић и Горан Коруновић своје гласове дало „Пакрацу“ Владана Матијевића, саопштено је на конференцији за штампу.

Посљедња лауреаткиња НИН-ове награде била је прошлог јануара Даница Вукићевић за дело „Унутрашње море“.

НИН-ова награда критике за роман године додјељује се од 1954. године. Током тог периода додељивана је писцима са простора цијеле бивше Југославије, а послије распада државе српским писцима. Првобитна намјера редакције недјељника НИН била је да се овом наградом обухвате два књижевна рода – роман и драма, али је жири у свом првом саставу сугерисао редакцији да се додјељивање награде ограничи само на роман. Установљење НИН-ове награде за роман био је велики догађај у књижевној култури тога доба.

Важи и данас за најзначајније књижевно признање у Србији, а многи су је током протеклих деценија поредили с француском наградом Гонкур.

У редакцију обновљеног НИН-а, чији је главни уредник био Антоније Исаковић, ушао је највећи дио редакције првог послератног омладинског листа „Млади борац“: књижевни критичар Борислав Михајловић Михиз, ликовни критичар Миодраг Б. Протић и најугледнији писци најмлађе генерације. НИН је у то време, половином педесетих, са словеначком „Младином“ словио за најслободоумнији лист југословенске штампе. Награда је по установљењу имала југословенски карактер, па су и чланови жирија били најугледнији критичари и представници књижевности српскохрватског језика, преноси нова.рс.

НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени“. Једини троструки лауреат био је Оскар Давичо, који је уједно и једини који је признање добио две године заредом за романе: „Бетон и свици“ (1956), „Глади“ (1963) и „Тајне“ (1964).

Двоструки лауреати били су Добрица Ћосић, Живојин Павловић, Драган Великић и Светислав Басара.

До сада је само седам списатељица овенчано НИН-овом наградом и то: Дубравка Угрешић (1988), Светлана Велмар-Јанковић (1995), Гроздана Олујић (2009), Гордана Ћирјанић (2010), Ивана Димић (2016), Милена Марковић (2021) и Даница Вукићевић (2022).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.