Стенли Кјубрик краљ књижевних адаптација
Лондон - Амерички филмски режисер Стенли Кјубик, који је у својој је педесетогодишњој каријери створио значајан опус од тринаест дугометражних филмова, од којих се многи сматрају класичним остварењима филмске умјетности, преминуо је на данашњи дан 1999. године.
Незаборавни су остали Кјубрикови филмови, који су већином књижевне адаптације, карактеристичне по својој техничкој савршености, инвентивном приступу филмском сценарију и окрутној циничној досјетљивости.
Његова најпознатија дјела су хладноратовска сатира "Др Стрејнџлав", познати научнофантастични филм "Одисеја у свемиру", познати хорор филм "Исијавање" и "Паклена поморанџа", чији је приказ насиља изазвао многе контроверзе кад се појавио 1971. године.
Године 1999. након дугог снимања необичног еротског трилера, с Томом Крузом и Никол Кидман "Широм затворених очију", Кјубрик је преминуо. Уз очеву помоћ успио је да скупи довољно новца за снимање првог играног филма "Страх и жеља", који говори о измишљеном рату. То је у ствари више била стилска вјежба него филм, јер у то вријеме Кјубрик није знао ништа о глуми, раду са глумцима и многим другим стварима које чине један филм, али је зато фотографија била у првом плану. Иако је филм био повучен из биоскопа, филмски радници су га примијетили и помогли су Кјубрику да сними свој други филм "Пољубац убице". У овом филму до изражаја долази Кјубрикова изванредна способност играња свјетлом. Овим филмом привлачи пажњу продуцента Хариса са којим оснива продуцентску кућу "Харис - Кјубрик пикчерс". Пошто нису имали идеју за филм, отишли су у књижару и нашли књигу "Убијање", која говори о пљачки хиподрома по којој је и снимљен филм "Узалудна пљачка". Кјубрик ће много пута у даљем стварању посегнути за неким књижевним дјелом и преточити га у сценарио. Многи тадашњи критичари видјели су у Кјубрику младића пред којим је свијетла филмска будућност и нишу погријешили.
Посљедњи филм
Посљедњи Кјубриков филм "Широм затворених очију", са Томом Крузом и Никол Кидман, је можда једини његов филм који није подијелио публику. Сви су га примили са одобравањем. Бави се односом мужа и жене, повјерењем и њиховом сексуалношћу. Тај амбивалентан однос је наглашен коришћењем контрастних боја. Обично су то плава и жута односно топло-хладно. Драматургија одређених сцена је наглашена музиком која подиже тензију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
