Статисти очарани Кустуричинм полетом

Помисао да ће се можда у мом случају обистинити, те да од фоторепортаже са снимања филма "На млијечном путу" славног редитеља Емира Кустурице, који се тренутно одвија у селу Увјећа надомак Требиња, неће бити ништа, пробуди тугу у мени. Међутим, спас стиже у посљедњи час.

Фотографска екипа овог филма у саставу Петр Нашиц, познати фотограф из Прага, и млада нада филмске фотографије Ђорђе Бјелаковић, тада рекоше: "Има једно мјесто у 'пежоу' са нама". Чини ми се да је ону снажну новинарску искру у мојим очима било немогуће не примијетити и са нестрпљењем се упутих на мјесто снимања. Температура на старом прашњавом макадамском путу који води према најљепшем требињском селу ближила се скоро четрдесетом степену. Као да је херцеговачко љето жељело да каже да није заборавило да грије. Камене куће као да су заспале. У овом готово напуштеном селу настањене су само двије куће.

Улазећи у село нисам се могао отргнути сјећањима на деведесете године прошлог вијека. Тешка и лака артиљерија, људи у различитим униформама... Када бисмо можда и помислили да се историја вратила, појави се добро познато лице, тумач главне улоге и режисер остварења "На млијечном путу" Емир Кустурица.

Свјеже избријан, оран за снимање, обучен у комбинацију горњег дијела униформе плаваца и панталонама у сивомаслинастој боји, стрпљиво је чекао да почне снимање још једне сцене.

- Није лако по овом сунцу радити. Ове униформе су тешке, снимање зна да се одужи, али имамо стрпљења. Када видимо професора Кустурицу, како је он, баш као и ми "тешко" обучен, а при том обавља два важна посла, ништа нам није тешко. Ово је велико искуство за све нас - рекоше ми неки од статиста који су под једном мурвом чекали почетак снимања својих сцена.

На другој страни, испод маскирне мреже, у малом каменом дворишту, импровизована кухиња. Војна кухиња. Мањерке које је вријеме оштетило, корпа са јајима, боце вина и чатрња из које се кантама износи вода. А на чатрњи вреће са пијеском, барикада која нас враћа у ратно вријеме. Примијетих да филмска екипа поштује традицију градње која се задржала на свим објектима. Куће су остале са малим вратима, тако да се и данас, сви који улазе морају сагнути, чиме се изражава знак поштовања и домаћина и дома у који се улази. Око дворишта комплетна опрема. Свјетла, камере, рефлектори... У тренутку све је мирно, а онда на тренутак све оживи. Снимање сцена се зна понављати и по неколико пута. Све док професор Кустурица не каже: "У реду је".

Једна старија госпођа Мара, која свакако не спада у филмску екипу, са знатижељом посматра све што се у Увјећи догађа.

- Покушавам да видим све шта се догађа, али ми не успијева. Спустила бих се ја доље у село, али бојим се да се не наљуте. Нека, није ми ни овако лоше - каже Мара.

Нова сцена. Припремају се статисти. Одједном пуцњава. Нападачка војска, тако је крсте овдје на филму, пуца на Кустурицу, а корњаче бјеже. И један метак преврне корњачу на леђа.

Долазак вечери означава и завршетак снимања. Само за тај дан. Наставак снимања планирају на Клобуку или опет у Увјећи, још се не зна. Али оно што нам је свима одјекнуло у ушима је информација да славна глумица Моника Белучи, која тумачи главну женску улогу, данас долази у Требиње.

Тада ће се поново сјатити новинари и правити "засједе" овој филмској диви. Није искључено да и потписник ових редова буде међу њима.

Остварење сна

Колико је добар однос цијеле филмске екипе и Требињаца показује прича о Радовану Орбовићу из села Клобук код Требиња. Послије снимања филма на његовом имању остаће нова кућа коју је за потребе филма саградио Емир Кустурица.

У близини старе куће Орбовића направљено је сада лијепо здање са бунаром и тоалетом у дворишту, као и импровизовани филмски тунел.

- Емир Кустурица је, у ствари, остварио мој вишегодишњи сан да на свом имању саградим викендицу. У њу бих, будући да сам пензионер, често навраћао. И ево, сан ми је остварен - рекао је Орбовић.:

Сувенири

Кустурица је за потребе снимања филма камером покрио готово све херцеговачке природне љепоте. Од старог средњовјековног града Клобукл, етно-села Увјећа, зелених пространстава Зеленгоре, требињског бисера у камену до љепоте Хутовог блата и језера у западној Херцеговини. Улични продавци трљају руке. Сувенири са Емиром, Моником и осталим глумцима продају се као алва. И ко каже да филм није привредна грана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.