Шта то чини један филм ремек-дjелом?

Танјуг
Шта то чини један филм ремек-дjелом?

Заборавите на успjех на благајнама и Оскаре, оно што један филм чини ремек-делом јесте то колико су га пута, на неки начин, поменуле наредне генерације режисера, тврде научници.

Анализом око 15.500 филмова стручњаци су открили да је могуће предвидети који филм ће бити велики и важан и то на основу тема, сцена или порука које су усвојиле нове генерације режисера, пише Индипендент.

Стручњаци наводе да "аутоматизовани метод" откривања културног, умjетничког или историјског значаја филмова може да се примjени и на друге сфере умjетничке или научне креативности, до књижевности до физике.

"Разлог зашто га зовемо аутоматизованим је због тога што док год имате информације у дигиталном облику, не морате да одговарате на нечија питања већ само у компјутеру пронађете одговор", каже професор Луис Армал са Нортвестерн универзитета у Илиноису.

Типични методи процjене "утицаја" филма, попут продаје, скидања или медијске пажње, не предвиђају добро дугорочни успjех филма или његов утицај на друге режисере који добро процjењују дугорочни квалитет филмског остварења, наводи се у Армаловој студији.

"Режисери се враћају филмовима који су важни. Ако покажете дио 'Психа' попут сцене под тушем, цио тај филм биће тако представљен гледаоцу новог филма", рекао је он.

"Постоји нешто у филму што је скривено од нас, али постоје и ствари које могу да се измјере, попут критике, награда и помињања од стране других филмаџија, а то наговјештава тај скривени елемент - значај филма", додао је Армал.

Заправо су режисери, творци филмова ти који одређују који су филмови важни, а не критичари. Филмски критичари су често превише самоувјерени у издвајању важних дела и често су пристрасни. Наш метод је најобјективнији могућ, навео је он у студији.

Научници наводе да што више времена прође од приказивања филма до његовог "помињања" у другом, то је виша оцјена успјеха.

У студију су укључена помињања филма 25 година од његове дистрибуције а међу филмовима са највише утицаја су "Чаробњак из Оза", "Ратови звезда", "Психо", "Казабланка" и "Прохујало са вихором".

Студија је анализирала 42.794 "цитата" у филмовима попут приче о томе како јунак не жели да буде мушкарац који држи бар у Казабланки у филму "Кад је Хари срео Сали" (1989) што је била директна алузија на "Казабланку" из 1942. гдје су играли Хемпфри Богарт и Ингрид Бергман.

Студија објављена у листу "Proceedings of the National Academy of Sciences" анализирала је 15.425 америчких филмова наведених на сајту IMDB (Internet Movie Database) како би видјели постоје ли корисни маркери за предвиђање да ли ће неки филм ући у престижни амерички национални филмски регистар Конгресне библиотеке.

Регистар је попут филмске дворане славних и у њему се тренутно налази 625 филмова од "значаја за америчку културу" а филмове бирају стручњаци америчког Националног одбора за очување филма. Они процјењују да ли је филм "културно, историјски или естетски значајан".

Научници, који се махом баве математиком, инжењерством и физиком, размотрили су више фактора укључујући успјех на благајнама и критике да би утврдили постоји ли значајна веза уласка филма у Регистар и других фактора који доприносе његовом успјеху.

Дошли су до закључка да комерцијални успјех не значи да је филм и значајан. Други фактори, попут позитивних критика или Оскара, такође нису били добри показатељи дугорочног успјеха.

Оскари често одражавају тренутну популарност филма, али и количину времена и новца потрошеног на промоцију, наводе стручњаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана