Српско глумиште остало без великана

Овај позоришни бард остаће упамћен са маестрално одиграних више од 200 улога, због којих је оправдано важио за једног од српских најтраженијих и најангажованијих глумаца.

- Имао је дуготрајну дијареју изазвану бактеријом клостридија, али узрок је опште тешко стање организма - речено је у Клиничком центру Србије.

Глумац, који је у октобру прошле године доживио мождани удар, када се опоравио пребачен је са Клиничког центра Србије на Институт за рехабилитацију у Сокобањској улици. Када је отпуштен са рехабилитације, глумац је у договору са својом породицом живот наставио у једном дому за стара лица, због неопходне цјелодневне помоћи и љекарске његе.

Ова тужна вијест узнемирила је јавност, а тугу због одласка великог глумца ријечима неће бити лако описати. Публика, али и глумци у Републици Српској, обожавали су да га гледају на сцени Народног позоришта Републике Српске, гдје је тумачио лик ујка Васе у феноменалној "Госпођи министарки" са Светланом Бојковић у насловној улози. Људи из националног театра ишли су му у посјету и били редовно са њим у контакту.

- Затечена сам чињеницом да тај човјек више није међу нама. Сви смо знали да је прошле године имао мождани удар и да је био у болници. Баш ми је тешко пала ова информација, то је један од наших најбољих глумаца. Неизмјерно је волио Бањалуку и уживао када дође код нас, самим тим нама је било још драже играти са њим. Српско глумиште, а и глумиште бивше Југославије изгубило је великог човјека - казала је глумица Народног позоришта Републике Српске Слађана Зрнић која је играла са њим на сцени у Нушићевом комаду.

И бројне друге колеге и пријатељи изразили су жаљење због губитка великог глумца, а прије свега великог човјека и пријатеља који је у правом смислу ријечи живио глумачку професију.

Властимир Ђуза Стојиљковић рођен је у учитељској породици. Завршио је Гимназију у Крушевцу, а глумом се бавио аматерски још као средњошколац.

По завршетку средње школе уписао се на Рударско-геолошки факултет, који је напустио у трећем семестру и уписао се на Академију позоришних уметности.

Професионалну каријеру је започео 1951. године у Београдском драмском позоришту (БДП). У БДП-у је радио до 1968. године, након чега је прешао у "Атеље 212". У БДП се вратио 1978. и остао тамо до 1985. године, када је поново прешао у "Атеље 212", у којем је играо до пензионисања 1995.

И у пензији је често гостовао у бројним представама, првенствено у Београдском драмском позоришту и "Атељеу 212".

Године 1983. добио је Октобарску награду града Београда, а 2001. је добио Добричин прстен. Осам година послије овјенчан је статуетом "Златни ћуран" за животно дјело.

На филму је дебитовао 1957. у "Туђој земљи" Јожеа Галеа. Велику популарност стекао је филмом "Љубав и мода", за који је отпјевао чувену пјесму "Девојко мала".

Осим те пјесме, снимио је још неколико које су објављене на сингл плочама. Велику популарност је стекао улогом Родољуба Петровића у серији "Позориште у кући". Потом је с Миленом Дравић био домаћин у шоу-програму "Лифт за пети спрат".

Средином деведесетих година прошлог вијека одиграо је улогу симпатичног италијанско-српског племића варалице Контеа Марија Марка дел Тинторета у серији "Срећни људи" Синише Павића.

Крајем осамдесетих година прошлог вијека водио је радио програм "Забавник" на Радио Београду, а учествовао је и у другим забавним емисијама ове радио станице.

Стојиљковић је такође позајмљивао гласове јунацима бројних цртаних филмова, али је остао највише упамћен као Патак Дача, Пепе ле Твор, Оптимус Прајм из "Трансформерса" и Рафаело и Леонардо из "Нинџа корњача".

Овогодишњи је добитник "Стеријине награде" за нарочите заслуге на унапређењу позоришне умјетности и културе које додјељује Стеријино позорје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.