Српски писци немају књижевне агенте

Александра Маџар
Српски писци немају књижевне агенте

Бањалука - Књижевни агенти постали су незаобилазни на свјетском тржишту, док су на домаћем небу ријетке птице.

Док страни писци не могу да замисле објављивање књиге без агента, који ће им пронаћи издавача, представити њихово дјело и наћи пут до писаца, читалаца и издавача на другим језичким просторима, многи домаћи писци се понашају као књижевни агенти.

- У наше време значај и утицај изгубили су књижевна критика и награде, а изузетно је порастао значај књижевних агената и маркетинга. То недвосмислено значи да тржишни потенцијал неког дела постаје важнији аргумент од његове вредности или безвредности - рекао је писац и уредник београдске издавачке куће "Архипелаг" Гојко Божовић.

Писац Драган Великић, који је објавио низ читаних, награђиваних и превођених дјела, сматра да је прича о агентима "надувана".

- Све то тако лепо звучи. Наиме, сам агент не значи баш ништа, ако није име од формата, а до таквог агента се не долази, јер он сам дође до аутора за кога процени да је значајан. Таквог агента не плаћате унапред, већ он узима проценат када прода књигу издавачу - рекао је Великић.

Он је, казао је, књижевног агента имао само у Њемачкој, а то је била Петра Егерс.

- Она је заслужна што сам све своје романе објавио код највећих издавача у Немачкој. У другим земљама издавачи су директно долазили до мене, мимо посредника - испричао је Великић.

Божовић сматра да је интересовање књижевних агената и њихових агенција најчешће усмјерено на дјела писана на језицима који се говоре у бројним земљама.

 - Логика је врло јасна и недвосмислено тржишна: на тзв. велике језике преводи се традиционално мало, на тзв. мале језике преводи се много, врло често и без икакве селекције - казао је он.

Књижевник из Бањалуке Александра Чворовић је нагласила да је у свијету великих издавача и високих тиража рад књижевних агената неопходан.

- Они су спона која све повезује. Задатак писца је само да напише добру књигу. Он не мора да троши вријеме и енергију на обијање прагова, тражење средстава и издавача, на осмишљавање саморекламе... - казала је Чворовићева.

Објаснила је да писац мора бити флексибилан, опипати читалачко било и понудити нешто што ће проћи код агента, издавача и читаоца.

- Много аутора и рукописа буде одбијено, неки чак и десетине пута. Тешко да би код нас агенти могли добро да зараде, јер немамо издаваче са великим тиражима и добрим хонорарима. Недостаје нам и јако тржиште, као и читаоци-купци - закључила је Чворовићева.

Идеја

- Цјелокупна идеја о књижевним агентима код нас тешко може да заживи, а и те како би помогла живот писцима. Допринијела би осавремењавању наше књижевности и бољем праћењу свјетских токова и укуса, јер оно што ми не понудимо читаоцу преведе се и увеже извана - казала је Александра Чворовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана