Српски академик и књижевник Матија Бећковић: Поезија је матерњи језик човјечанству

Рекао је ово српски академик и књижевник Матија Бећковић, који је гостовао у Центру за културу "Семберија" у Бијељини.

Говорећи стихове у којима је опјевао историјске личности, али и на врло оригиналан и духовит начин правио пародије на актуелне ситуације данашњице, Бећковић је држао све вријеме пажњу генерацијски различите публике.

Он је нагласио да се радо враћа завичају можда највећег српског пјесника Филипа Вишњића, у опјеваној, славној Семберији.
Бећковић је оцијенио да је жалосна чињеница што српски народ одавно не цијени себе и има мањак самопоуздања и самопоштовања.

- Када бисмо редове људи који иду на вече поезије видели код неког другог, ми бисмо жалили што то нема код нас, а има и дешава се, али не ценимо, па не примећујемо - каже Бећковић.

Српски академик је рекао да је поезија "матерњи језик човечанству", а то показује и чињеница да никада ниједан пјесник није писао на страном језику, ма колико да их је знао.

- Време поезије не може да прође, то је вера у вечни живот и у вечност. Човек никада неће престати да у то верује, посебно не ми Срби који смо је створили у "страшним вековима", када нисмо ни постојали у свести других народа - рекао је Бећковић.

Из те таме, додао је, изнијели смо своју поезију и своје поетске ликове, важније од оних за које зна историја.

- Она не зна, на пример, за Косовку девојку или за девет Југовића, али поезија то зна, и како се зову, и како су обучени, и како су живели, и где и како су погинули - рекао је Бећковић и додао да је око тих ликова садјенута свијест нашег народа.

У оквиру вечери Матије Бећковића, Бошко Вујачић је пјевао уз гусле пјесме из Мојковачке битке аутора Радована Бећарића Требишког, поводом обиљежавања 100 година од ове битке, а његове стихове највећим дијелом говорили су чланови рецитаторске секције СКУД-а "Семберија".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.