Српска нема конкурсе за композиције

Студент Одсјека за композицију на Академији умјетности у Бањалуци Давид Мастикоса истакао је да се на конкурсе са својим мелодијама пријављивао у Србији и Америци.

- На нашу срећу, многобројни конкурси омогућавају свима да се пријаве, али често се појаве и они националног карактера, на које ми из Српске не можемо да конкуришемо - казао је Мастикоса.

Према његовим ријечима, млади умјетници учиниће све да се ситуација што прије промијени, да би добили прилику да свирају нешто ново.

- Неопходно је постојање институције која ће бити довољно јака да се избори за оснивање конкурса за композиције - навео је Мастикоса.

Студент мастер студија на Одсјеку за композицију и професор на бањалучкој Академији умјетности Драгана Табак такође је указала да је потребно оснивање удружењем композитора.

- Боримо се да се промовишемо путем интернета. Велика је штета, како за композиторе тако и за друштво, што млади ствараоци немају прилику да се афирмишу - казала је Табакова.

Додала је да је неопходно радити на проширивању свијести младих извођача, савјетовати им да проучавају и савремену музику, а не само оно што је настало "прије три вијека".

Редовни професор на Академији умјетности у Бањалуци Милорад Буцо Кењаловић подсјетио је да је раније постојао конкурс за композиције у оквиру манифестације "Дани Владе С. Милошевића". Захваљујући томе млади умјетници могли су више да дођу до изражаја, али је та пракса прекинута прије неколико година.

- Значај тих конкурса био је велики за домаћу продукцију и за младе људе који се баве композицијом. Треба наћи начина како да се то организује, мислим да није тешко, а важно је за развој музике на овим просторима - казао је Кењаловић, који је докторирао у области етномузикологије.

Доцент бањалучке Академије умјетности и предсједник Удружења "Арт Пулс", композитор Младен Матовић је истакао да конкурси у оквиру "Дана Владе С. Милошевића" нису били отвореног типа, већ су позивани конкретни композитори.

Казао је да су савремена умјетност и умјетничка продукција у РС тренутно највише угрожени у сфери продукције, стварања и промоције нових дјела умјетничке музике.

- Музика протиче у времену, музичке композиције "одлазе" са репертоара, па је неопходна израда и одговорно архивирање нотног материјала. Потребно је направити и аудио-записе нових музичких дјела, као свједока једног времена, простора и културног амбијената - казао је Матовић, који је и умјетнички руководилац хора "Бањалучанке".

Нагласио је да је то једини начин да будућност донесе објективан и релевантан суд о ономе што домаћи композитори данас стварају.

- Нажалост, могло би се рећи да је због рата и поратног периода Република Српска остала практично без више од двије деценије националне историје музике - казао је Матовић.

Сматра да је посљедњи час да се уради квалификована селекција дјела вриједних пажње и да се створе институционалне претпоставке за развој и афирмацију савремене умјетничке музике у РС.

- Имајући све ово у виду, струковни колегијум Удружења умјетника "Арт Пулс" одлучио је да начини први, вјероватно и историјски корак на том плану, а намјеравамо да покренемо иницијативу да се оснује посебан центар за савремену умјетничку музику РС - навео је Матовић.

Истакао је да би Центар требало да има одлучујућу улогу и значај у стварању идентитета, институционализовању и трајном архивирању квалитетних музичких дјела насталих у Српској.

- За композиције настале у РС никада се неће сазнати ако се што прије не приступи организованом и одговорном евидентирању, селектовању и публиковању тих дјела - поручио је Матовић.

Недостатак опере и балета

- Чињеница је да на домаћој сцени немамо ни оперску кућу, балет, али ни удружења композитора - казао је Давид Мастикоса, чије су композиције извођене на домаћим и страним фестивалима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.