Српска црква - њујоршки одговор Микеланђелу

Ипак, фарба на зидовима се још није осушила.

За ово величанствено умјетничко дјело заслужан је свештеник Теодор Јуревић који је на фрескама радио дуже од шест година.

Овај човјек је фрескама у византијском стилу испунио сваки квадратни центиметрар унутрашњих зидова и таванице и то тако успјешно, да је британски Дејли Мејл ову цркву назвао “њујоршком Сикстинском капелом”.

- Био сам заинтересован за иконе још од дјетињства. Сликао сам свеце на папирима и зидовима - каже он.

Фрескописањем се бави 40 година.

- То је лијепо. Дођете одморни, видите гдје сте погријешили и то исправите - каже овај 63-годишњи човјек са дугом сиједом брадом. Радови на Цркви светог Стефана у Лакавони су захваљујући његовом труду завршени тачно пред Васкрс који православни вјерници прослављају 5. маја.

Протојереј Растко Трбуховић који је овдје већ 28 година, каже да су поглавари одавно причали о оваквој могућности, али да су тек прије неколико година прикупили 160.000 долара за подухват.

Један од Јуревићевих ментора, монах Отац Кипријан Пизов и сам је ’60-тих радио у цркви у Лакавони.

- Ми не обожавамо иконе, ми их поштујемо. Користимо их како бисмо комуницирали са осликаном особом. То нам помаже да је видимо - објашњава Трбуховић.

Он у фрескопису прати канонску шему установљену још у Средњем вијеку.

Прикази из Христовог живота представљени су на таваници, док су светитељи на зидовима.

- На почетку је то био израз креативности. Морате о свему да размишљате, о композицији. Не бих рекао да је то стресно, али је исцрпљујуће. Све мора да се уклопи - каже Јуревић.

Иконе и не треба да изгледају реалистично, пише Дејли Мејл, будући да носе симболику.

Иако умјетници, углавном из скромности, не потписују своје радове, лако их је разликовати.

Јуревићеви свеци имају свјетло око очију, што значи да је Свети Дух у њима, а свјетлост која их окружује, представља божанску милост.

Дјевица Марија увијек је у плавој хаљини са црвеним огртачем, док је Христос у црвеној хаљини огрнут плавим.

- Црвена је знак његове божанске природе, а плава човјечанске. Он је себе огрнуо у човјечност. Марија је себе огрнула у Божанство - објашњава Трбуховић.

То није као Рембрант, каже отац Леонијет Чарланков, монах у Манастиру Свете Тројице у централном Њујорку.

- Ово није с овог свијета. Оне треба да вас пренесу у другу димензију – у Рај – рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.