Соња Спироска Остојић, сликарка, за “Глас Српске”: Вибрација душе израз животне енергије

Миланка Митрић
Foto: Б. Брезо

Умјетничка дјела су настала као наставак претходног циклуса у коме сам представљала музичаре на сцени. “Трептај душе” обухватила је слике, цртеже, графике, скулптуре, читање поезије, џез музику и модну ревију.

Казала је то у разговору за “Глас Српске” сликарка Соња Спироска Остојић, говорећи о изложби “Трептај душе”, која је тренутно доступна посјетиоцима у Каменој кући на тврђави Кастел, гдје је отворена прошле седмице, а у оквиру које су осим њених радова, изложена и дјела Марина Милутиновића.

- Мултимедијални жанр спаја различите врсте умјетности и изражавања, како би се публици пружио јединствени доживљај. Иако су дјела оба умјетника презентована тематски и технички на различите начине, спаја их идеја о џез музици - додаје она.

ГЛАС: Како описати трептаје душе и самим тим оживјети их на умјетничким дјелима?

СПИРОСКА ОСТОЈИЋ: Вибрација наше душе јесте израз наше животне енергије. Осмијех је најједноставнији начин који открива повезаност с вибрацијом душе. Када дотакнемо вибрацију своје душе, она почиње да мијења наш изглед и навике, прилагођавајући наш живот у складу с њом. Када слушамо вибрацију своје душе тада смо вођени. Унутрашња искра је права вибрација наше душе, која нас мотивише да дамо све од себе и нађемо начин како да је пустимо да се изрази у потпуности. Душа је посматрач наших мисли, ријечи и акција. Полази ка нама када ми одлучимо кренути према њој. Што више времена проводимо са својом душом, наша вибрација се мијења и постајемо магнет за све што је позитивно. Ово је вријеме када има много тога, осим душе, а без ње смо нико и ништа. Џез је стриптиз душе.

ГЛАС: На Вашим дјелима заступљени су различити мотиви и теме произашли из енергије, како је Синиша Видаковић назива - неугасле енергије. Како бисте описали ту стваралачу енергију и њене изворе?

СПИРОСКА ОСТОЈИЋ: Чиста енергија, страст и еротика су једни од најјачих нагона човјека. Музика и сликарство у себи имају отјелотворење одређеног дијела нашег сексуалног либида, јер када на сцени видимо извођаче и плесачице, различито реагујемо због узбуђења која одатле долазе. Уколико та комуникација постоји, онда је остварена суштински најважнија идеја о томе зашто се нешто ради. Музику коју промовишу музичари је џез, која вас подстиче на размишљање и ширење видика. Џез је када у нама коегзистирају духовност, неустрашивост и искреност. Енергија и љубав су ритам мог срца и мелодија коју душа свира.

ГЛАС: Шта можете да нам кажете о пројекту “Кабаре” и свему што симболизује?

СПИРОСКА ОСТОЈИЋ: Кабаре су реакције на стварности које нас окружују. Циљ је да публика накратко заборави свакодневна дешавања око себе и врати се у нормалан живот. Сврха кабареа јесте то да све умјетности споји на једном мјесту, да се публици пружи јединствени доживљај.

ГЛАС: Кабаре као мотив у дјелима је нешто што углавном симболизује живост, радост, срећу, опијеност животом. Зашто Вам је тај мотив био занимљив за тумачење и претварање у умјетност?

СПИРОСКА ОСТОЈИЋ: Кабаре је спонтана импровизација гдје аутори слободно изводе своје наступе. Јавља се потреба за интимнијом и интелектуалнијом атмосфером у којој ће се моћи размјењивати идеје и одговорити на нове захтјеве умјетничких кругова. Кабаре има образовни задатак према публици. Знања која смо стекли у образовним установама јесу велика количина онога што нам је на било који начин у неком тренутку остало у подсвијести и спојило се с неким информацијама. Жеља ми је да скренем пажњу на слободоумне духове који живе за другачије идеале и потребе.

Радост

ГЛАС: Са стране посматрача, колико су прикази радости и живости инспиративни и покретачки, ако посматрач пусти да га обузму?

СПИРОСКА ОСТОЈИЋ: Када је успостављена веза између умјетничког дјела и посматрача, сљедеће искуство је сублимна и очишћујућа траума, унутар те ауре која уједињује умјетничко дјело и посматрача. Најбоље стране наших душа излазе на видјело. У тим тренуцима откривамо себе и увиђамо бездан у дубину наших моћи, као и најдаље домете наших осјећања. Циљ је да преоре и избразда душу посматрача, учинивши га способним за окретање ка добру. Изложена дјела имају поруку о срећи, уживању, страсти, љубави према животу и слично, јер сматрам да је важно да у умјетности постоји радост и ведрина, као баланс на одређена негативна дешавања у реалности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана