Шон Гордон Марфи објављује свој стрип о Зороу: Нови живот првог маскираног хероја

Бранислав Предојевић
Шон Гордон Марфи објављује свој стрип о Зороу: Нови живот првог маскираног хероја

ЛОС АНЂЕЛЕС - Чувени амерички стрип-умјетник Шон Гордон Марфи, најавио је стрип о маскираном хероју Зороу, али у новој, модернијој верзији, која ће чувати дух изворног јунака.

Марфи је сам најавио пројекат, откривајући да је лично лиценцирао права и да ће наслов објавити самостално. Подијелио је бројне скице и тренутни наслов албума “Зоро: Човјек мртвих”, такође је подијелио и прву насловницу на којој се види жена која вози аутомобил, што сугерише да ће се Марфијев Зоро одвијати у модерном времену.

- Почињем концепт умјетности за своју сљедећу књигу, која се тренутно зове “Зоро: Човјек мртвих”, сам сам лиценцирао права, тако да ће бити објављена под мојом новом етикетом - рекао је Марфи.

Популарни умјетник чувен по својим радовима “Панк рок Исус”, “Духови Токија”, “Бетмен Бијели витез” и бројним другим стриповима, никад није крио своју фасцинацију чувеним јунаком и дуго је најављивао пројекат инспирисан маскираним мачеваоцем.

Зороа је 1919. године створио Џонстон Мекали у роману “Капистранова клетва”, као једног од најранијих примјера измишљеног маскираног осветника са двоструким идентитетом и претечу америчке фикције о суперхеројима. Прича је смјештена у Пуебло у Лос Анђелесу, а Зоро је храбри маскирани мачевалац који брани обичне људе Калифорније од тиранских званичника и других зликоваца. Носи црни огртач, сомбреро и маску за очи, а вјерни пратилац му је коњ Торнадо. Зоро, што на шпанском значи лисица, је тајни идентитет Дон Дијега де ла Веге, младића који је једини син Дон Алејандра де ла Веге, најбогатијег земљопосједника у Калифорнији, док је Дијегова мајка мртва. Он живи у огромној хацијенди, која садржи низ тајних пролаза и тунела, који воде до тајне пећине која служи као сједиште његових операција и као Торнадово скровиште.

Да би одвратио сумњу у свој идентитет Дијего скрива своје борбене способности, претварајући се да је кукавица и неспособњаковић.

Успјех филмске адаптације “Знак Зороа” из 1920. с Дагласом Фербанксом и Ноа Беријем у главним улогама, која је представила популарни Зоро костим, увјерио је Мекалија да напише још Зоро прича, а лик је представљен у укупно пет романа и 57 кратких прича, од којих је посљедња објављена постхумно 1959. године, годину дана након његове смрти. “Капистранова клетва” на крају је продата у више од 50 милиона примјерака, поставши једна од најпродаванијих књига свих времена. Лик се такође појављује у више од 50 филмова од САД преко Шпаније до Турске и у десет телевизијских серија, од којих је најпознатија “Дизнијева” продукција “Зоро” 1957 - 1959. са Гајем Вилијамсом у главној улози те двије посљедње адаптације са Антонијом Бандерасом у главној роли.

Остали медији у којима се појављује Зоро укључују приче других аутора, аудио/радио драме, сценске продукције, видео-игре и бројне стрипове. У деветој умјетности Зоро се појавио 1948. године у серији “Хит комикс”, да би потом бројни издавачи од “Дизнија” до француског “Даргоа” издавали приче о њему. Чувени сценариста Мат Вагнер је урадио серију од 20 врло хваљених Зоро прича за кућу “Динамит” (2008-10), док је исти издавач 2015. године избацио кросовер стрип “Зоро/Ђанго”, базиран на јунаку филма Квентина Тарантина.

Најављени Марфијев пројекат могао би да понуди нове авантуре достојне једног од првих маскираних хероја поп културе, иако би могло бити незгодно што је његов заштитни знак потпис словом З помоћу мача, што у овом моменту није баш популарно на западу.

Тужбе

Права на Зороа су дуго била спорно питање. Пошто је створен 1919. године, лик би до сада требало да буде у јавном власништву.

Ипак компанија под називом “Зоро продукција инк” тврдила је да контролише ауторска права и заштитни знак Зороа широм свијета, након што је оригинални аутор Мекали додијелио своја права Мичелу Герцу 1949, који је умро 1961. године, а све што је посједовао је пребачено на његову дјецу, која су створила поменуту компанију и од тада су примарни ентитет за лиценцирање лика. Судови у Сједињеним Државама и Европској унији утврдили су да су најранији Мекалијеви романи и филмови до сада постали јавно власништво, али многе друге Мекалијеве књиге нису, што је пропраћено бројним тужбама и суђењима у вези са ауторским правима.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана