Солунци храброшћу измамили сузе

Александра Маџар
Солунци храброшћу измамили сузе

Москва - Одушевљење, сузе и громогласан аплауз испунили су салу театра "Модерн" у Москви, гдје су талентовани млади глумци из Републике Српске и Србије извели историјску драму "Солунци говоре" на фестивалу "Златни витез".

Срећу, понос и задовољство није крио глумац из Бањалуке Данило Керкез, који је за "Глас Српске" подијелио утиске суботње вечери у руској престоници.

- Сви из ансамбла су презадовољни, диван је осјећај чути аплауз који говори много више од ријечи. Москва је дивна, лијепо смо дочекани. Позориште "Модерн" је на нивоу и осјетили смо шта значи професионализам - истакао је Керкез.

Причу Антонија Ђурића о часним јунацима који су свим срцем и младим годинама поносно одбранили српску земљу од Аустроугарске на сцени је оживјела редитељка Цисана Мурусидзе. Аутентична драма заједнички је пројекат Академије умјетности Универзитета у Бањалуци и Академије уметности Алфа универзитета у Београду. Представа је рађена под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Србије Томислава Николића.

Фестивал "Златни витез", како је рекао Керкез, биће завршен у суботу, 6. децембра, када ће се знати и ко су побједници.

Сваки пут када би ову представу изводили, публика није остала равнодушна, јер су умјетници на врло увјерљив начин оживјели ликове као што су велика Милунка Савић или Будимир Давидовић. Редитељка је са разлогом ове важне улоге у историји српског народа повјерила студентима из Бањалуке Марији Ђурић, Данилу Керкезу и Ивану Перковићу, као и  студентима из Београда Саши Симовићу, Стефану Ковачевићу, Дарку Ивићу и Срђи Бјелогрлићу. Они су сваки пут оправдали њено повјерење, па је тако било и у Москви.

Историја

Декан Академије умјетности у Бањалуци Лука Кецман, прије премијере која је била 6. априла и којом су отворени "Дани Владе Милошевића", нагласио је због чега су се опредијелили за ову представу.

- Суштина приче је да се из живог човека чују доживљаји које су носили наши преци, потпуно убеђени у то да нешто треба да ураде, а који су пешачили и враћали се назад, са хиљаду километара удаљености, да изнесу то све, како је то историја забележила, у опанцима - рекао је тада Кецман.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана