Софија Петровић, оперска дива, за “Глас Српске”: Свака жена може да нађе дио Кармен у себи

Диригента Стефана Зекића и његовог брата Вука који пева тореадора знам одраније из Београда. Са Марком Живковићем (тенором) сам у Новом Саду певала Кармен, тако да олакшава то што смо већ сарађивали на овој опери.

Овако је разговор за “Глас Српске” започела оперска дива, мецосопран Софија Петровић, говорећи о сарадњи са Народним позориштем Републике Српске и припремању опере “Кармен - једна трагедија”, у којој она пјева главну улогу Кармен.

Ова опера Жоржа Бизеа, чији либрето потписују Хенри Меијак и Лудовик Алеви, премијерно и репризно изведена је протеклог викенда.

- Било ми је дивно упознати дивне глумце који сарађују с нама у овој опери. Било је тешко све ово извести зато што позориште први пут ради неки озбиљнији оперски пројекат као што је овај. Опера је јако комплексан жанр који захтева много детаља, да буду савршено синхронизовани и усклађени. Требало је много мукотрпног рада, сви смо прилично исцрпљени, али свим снагама смо ушли у то и представа је сјајна - рекла је Петровићева.

ГЛАС: Зашто је лик Кармен, као и читава прича о којој ова опера говори, нешто што је, рецимо, занимљиво гледаоцу овог времена, тачније зашто је “Кармен” оперски класик какав јесте (ако се осврнемо на то да је премијерно изведена 1875. године)?

ПЕТРОВИЋ: Тада када је први пут изведена, 1875. године, Кармен је била јако критички дочекана и било је скандалозно да се на сцени у то време једна жена тако понаша. Но, ја мислим да је Кармен ванвременски лик који се може ставити и у 19. и било који век, и једноставно свака жена може да нађе део Кармен у себи. Она је једна слободна, страствена, ватрена жена и чак бахата, али на крају крајева, мислим да и она има и неке нежније емоције у себи, које можемо да видимо како се ближимо крају опере. Она једноставно садржи у себи разни спектар осећања који је јако занимљив свакој глумици за глумити, укључујући и мене. Велико ми је задовољство увек да изводим Кармен.

ГЛАС: Слобода бивствовања, слобода права на избор и на љубав чине основу приче о Кармен. Како бисте Ви описали ту слободу, као важну слободу за ње­н ли­к, али и ликове чији животи су уплетени с њеним?

ПЕТРОВИЋ: Види се на почетку по начину на који она хода, по начину на који је она обучена, нашминкана, начину на који она комуницира с мушкарцима, слободно, начину на који ту агресију испољава. У сваком сегменту њеног лика ми јасно можемо да видимо ту слободу.

ГЛАС: Шта је Вама као оперској умјетници највећа слобода?

ПЕТРОВИЋ: Највећа слобода, ако причамо о сцени, ми је када савршено тога дана владам својим гласом и својим телом и својим умом. И тек онда када савршено владам тим стварима, ја могу потпуно да будем слободна на сцени и опуштена и у лику и максимално опуштена и са другим колегама. Али често, и када није добар дан, адреналин вас тако звекне када станете на сцену да, можда иако није све савршено на месту, некако се све посложи. Такође, велику слободу даје и када је добра сценографија, режија и битна ствар је када вам колеге узвраћају истом мером као што ви дајете њима, с јаким емоцијама, јаким намерама, коцентрацијом и страшћу. То је онда један непрекидни проток енергије који осећа и публика и који доводи до великог спектакла.

ГЛАС: Када је ријеч о улогама и наступима, када се осврнете на наступе у оперским кућама широм свијета, који бисте, рецимо, наступ могли посебно да издвојите и која улога Вам је остала посебно драга или дража од других?

ПЕТРОВИЋ: Ако бих се осврнула на своје искуство до сада, са моје само 32 године, што за мој тип гласа и у овом послу су јако младе године, тек ме чекају велике ствари. Свака велика улога и свако гостовање су на мене оставили углавном неке лепе емоције, лепа сећања. Дивно искуство ми је било на Сицилији, са једном сјајном екипом, која је музички и сценски била одлична. То је опера “Адриана Лецоувреур” где сам интерпретирала принцезу Де Бујон. Такође, добро искуство је био сваки рад у париској опери, било је дивно искуство. Посебно се радујем свом дебију као Амнерис, у опери “Аида” у Аустрији.

ГЛАС: Какав је живот опере у Србији у односу на неке државе (Француска, Италија) и шта би, по Вашем мишљењу, још требало да се побољша?

ПЕТРОВИЋ: Живот опере на нашим просторима, не само у Србији него у свим околним државама, је јако скроман. Наравно, оперска уметност је уметност која захтева и добре финансије, што није увек лако набавити, тако да мислим да је то некако највећа препрека код нас. Нашем народу недостаје ентузијазма. Када се лепи пројекти направе, људи су и те­ како жељни да дођу и да виде и ова уметност свакако има неку своју публику. И овде у Бањалуци покушавају неке ствари да се уведу и буду подигнуте на неки виши ниво, што је такође случај и у Србији. Лагано имамо све више неких концерата и наступа и, боже здравља, надам се да ћемо се приближити неким европским стандардима.

ГЛАС: Које улоге или сарадње прижељкујете у некој скоријој будућности?

ПЕТРОВИЋ: Постоји још доста улога које прижељкујем с обзиром на то да сам, да тако кажем, тек почела са мецосопранским фахом, јер сам студирала сопран, тако да учим разне нове улоге, од којих су Шарлота у “Вертеру”, Амнерис у “Аиди” и Еболи у опери “Дон Карло”, тако да, видећемо шта будућност носи.

Планови

ГЛАС: Какви су Ваши планови након извођења опере “Кармен” у Бањалуци?

ПЕТРОВИЋ: Година је била напорна, те након премијере у Бањалуци идем да се мало одморим и морам сести да припремам своју нову улогу у “Аиди”, што ми је следећи деби. Поред тога ме чекају још неке нове улоге које треба да спремам, тако да - чека ме одмор и учење неких нових улога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.