Снежана Тришић: Драма Пошто паштета о ожиљцима реалности

Алекдандра Рајковић
Снежана Тришић: Драма Пошто паштета о ожиљцима реалности

Гротеска је, нажалост, наша реалност… Језиво смешна реалност којом депатетизујемо трагично осећање безнађа и беде око нас и у нама. Свакодневно спознајем парадоксално гротескне појаве и феномене којима сам окружена. Не знам који жанр може боље да прикаже нашу духовну и моралну изобличеност доведену до апсурдно комичних ужаса.

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" београдска редитељка Снежана Тришић, која је на сцену "Aтељеа 212" поставила комад "Пошто паштета" младе Бањалучанке Тање Шљивар, овјенчан "Михизовом наградом".   

- Осим што је мој доживљај света и времена у коме живим такав, гротеска је као слојевит, асоцијативан и моћан жанр или уметничко средство велики креативни изазов за мене - каже Тришићева.

* ГЛAС: Шта је за Вас било пресудно да се одлучите за режију представе у којој се помиње и једна свјетски позната личност, Славица Еклстон?

ТРИШИЋ: За мене је увек пресудан проблем којим се комад бави. За цену паштете се никад не пита, она је најјефтинија месна прерађевина, а овде од тог питања све почиње. Драма је о времену духовног, материјалног и моралног појефтињења, кризе, безнађа и глади због којих су идеали којима тежимо као друштво или појединци само утопијски снови, илузије и заблуде. Људско месо је поистовећено са паштетом, месара или кланица са нашом земљом у којој од неутољиве глади или прождиремо неког или смо прождрани. Представа преиспитује узроке и последице телесне, емотивне, духовне, еротске, националне и менталне глади нашег друштва. У овој драми Славица Еклстон се појављује дан пре него што ће из Маглајана побећи у свет и постати светски позната. Она ће у кратком сусрету подстакнути главног јунака Стојана да јој изгради будистички храм у Маглајанима, својим наивним сном о егзотичном Јапану где одлази да пронађе "сунце које тамо прво излази". Стојан ће градити храм целог живота да би је вратио, а она ће уместо сунца пронаћи свет у коме цивилизацијска глад досеже размере корпорацијског капитализма. Она је личност која повезује и један и други свет и због тога је важна за ову причу.

* ГЛAС: Са каквом сте се галеријом ликова сусрели у комаду Тање Шљивар?

ТРИШИЋ: Сви ликови у комаду "Пошто паштета" су као ожиљци реалности у којима постоји запис наше митологије, историје, идеологије, генетике, религије… То је галерија бизарних и карикатуралних сподоба које су доведене до комично монструозних крајности егзистенције. Ликови у драми су они које срећемо у продавници, на улици, у лифту, у разним чекаоницама, у градском превозу, код куће или у жутој штампи и свако на свој начин представља неки од феномена овог времена.

* ГЛAС: У чему је највећа вриједност овог текста и представе уопште?

ТРИШИЋ: У драми "Пошто паштета" окрива се аутентичан стил и слојевит доживљај света Тање Шљивар. Она се безобразно, храбро и духовито до бизарности обрачунава са друштвом у коме живи, као и са собом. То је вероватно њен начин да преживи у овој "просторно временској реалности коју воли и за коју је детиње везана а коју жели да промени јер схвата њено зло". Тај грч и борбу осетила сам у сваком сегменту драме и лако их повезала у неки свој интимни чвор. Представа разноликим средствима стила и жанра одскаче од уобичајених класичних поставки јер израња из убуђалог реализма који се запатио на нашим сценама, али и модерних позоришних трендова и клишеа. Пробали смо да направимо уметничко ангажовани чин, који асоцијативно театралним средствима, знацима и симболима задире у многобројне сегменте наше реалности и прапочетака, у потрази за одговорима или засићењем.

Зијах Соколовић

* ГЛAС: Шта публика која дође на представу може да очекује?

ТРИШИЋ: Узбудљиву представу, пуну изненађења, безобразлука, горчине и хумора, која ће их као деформисано огледало суочити са собом. То је стилски и жанровски необична представа која обилује несвакидашњим глумачким бравурама, са фасцинантним Зијахом Соколовићем на челу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана