Снежана Петровић, ликовна умјетница, за “Глас Српске”: Сваки човјек ризница инспирације

Бранислав Предојевић
Foto: Драган Куручић

Поред тога што је част примити престижну награду која носи велико име наше културне сцене Моме Капора ова награда ми посебно значи јер се додељује за комплетно моје стваралаштво.

Рекла је ово за “Глас Српске” Снежана Петровић, сликарка и универзитетски професор, коментаришући колико јој интимно значи награда “Момо Капор”, коју је недавно добила за своје стваралаштво, чиме се придружила одбраном друштву добитника награде која носи име по једном од највећих сликара и стваралаца у српској умјетности.

- До сада сам добитник многих награда и признања за свој стваралачки рад која су се односила на појединачне радове. Ово признање има ту тежину јер је објединило све оно на чему сам радила до сада - рекла је ова талентована умјетница.

ГЛАС: Ваша посљедња изложба носи назив “Неистражени свет (ретроспектива)”. Шта је то остало неистражено у свијету 21. вијека гдје је све доступно на неколико кликова?

ПЕТРОВИЋ: Читаво богатство и инспирација за креативно стваралаштво се крије у нама самима, само треба да научимо да кореспондирамо са својим универзумом који у себи крије читаво богатство порука и смерница. То је тај неистражени свет маште који никада нећемо до краја истражити, јер се константно шири нашим искуством.

ГЛАС: Изградили сте крајње уникатан стил, донекле наслоњен на српску школу фантастичног реализма, али колико је наше поднебље у којем живите и стварате одредило Ваш умјетнички израз?

ПЕТРОВИЋ: Као мала јако сам волела да читам бајке. Мислим да је то и утемељило моју склоност ка маштовитим имагинарним представама. Читање бајки је јако добро за развој деце, јер шири дечји ум, подстиче машту и носи универзалну поруку да добро увек побеђује зло, што је јако битно за развој младих, јер подстиче племените и емпатичне особине које су основа у развоју комплетног бића. Мислим да је још један фактор изузетно утицао на формирање моје маште, а то је одрастање у природи и у тишини. Моје детињство је у вези са пределом изван Новог Сада, за мало фрушкогорско место Раковац које гледа на град. Са моје терасе Нови Сад се видео као на длану. Та слика је утицала касније на стилизацију и формирање мојих градова које сам назвала “Градови у којима живе сећања”.

ГЛАС: С друге стране, колико је лични сензибилитет диктирао избор начина стварања, избор технике као и ликовне дисциплине у којој настају Ваши радови?

ПЕТРОВИЋ:  Стил и поетика сваког од нас зависи од нашег сензибилитета и карактера личности. У мом сензибилитету је једноставно од малена било зацртано да сам по природи изузетно перцептиван тип и да јако придајем значај детаљима. Стога мој рад обилује многобројном симболиком и хармонијом ликовних елемената, са којима се играм при поставци. Детаљи и призори у ликовном делу не значе ништа ако уметник нема изоштрено око и смисао за хармоничан однос ликовних елемената у композицији дела. У овоме лежи и суштина овог нашег играња у стваралаштву.

ГЛАС: Жанром фантастике деценијама доминирају утицаји англосаксонске културе, али се то полако мијења све већим упливом других култура. Какву драгоцјеност том мозаику глобалне фантастике може додати српска и балканска фантастика?

ПЕТРОВИЋ: Мислим да је српска и балканска фантастика изузетно енергетски богата и јака. Она се на нашим просторима негује од давнина кроз наш фолклор, легенде, митолошке приче о вампирима, вештицама, вилама и кроз изузетно богате и садржајне бајке. У другој половини двадесетог века на нашим просторима јавља се снажан утицај уметничке групе “Медиала” која у свет књижевности и ликовног стваралаштва уноси одређену дозу мистике, алхемије, езотерије, читаве измаштане светове фантастике уз акценат на омаж великим мајсторима фламанског сликарства. Овај фантастични свет отворио је нове  портале и визије далеких простора човековог несвесног, самим тим постао је инспиративан многим ствараоцима у погледу изучавања и ширења идеје имагинарног, метафизичког и фантастичног и то истраживање траје и дан-данас код многих аутора млађе генерације.

ГЛАС: Губитак идентитета једна је од рак-рана модерног свијета. Колико сликарство и умјетност уопште може помоћи да тражимо лијек за изгубљеност душе, пошто често истичите да је Ваше сликарство Ваш дијалог са душом?

ПЕТРОВИЋ: Радом на себи, ширимо поглед на целокупан свет, на оно што је око нас и на оно што је у нама. Ширећи погледе и радећи на себи не можемо да подлегнемо искривљеној слици стварности која нам се пласира. Изграђени човек је особа са идентитетом и управо је то оно што ће му обезбедити трајање. Кроз своја дела шаљем универзалну поруку да је читаво богатство и инспирација за креативно стваралаштво у нама самима, само треба да научимо да кореспондирамо са својим универзумом који у себи крије читаву раскош порука и смерница.

ГЛАС: Бити уникатан и индивидуалан у свијету који тражи масовно униформисаност и једноличност није лак задатак, али нисте пристајали на компромисе, иако је то значило тежи и дужи пут?

ПЕТРОВИЋ: Увек сам препреке на путу гледала као велике изазове. Вероватно ме је та перцепција водила све даље и даље. Настојала сам да сваки наредни рад буде још боље, квалитетније и комплексније урађен. Никада ми није био битан квантитет, већ ми је било најбитније да дам свој максимум у квалитативном смислу.

Педагогија

ГЛАС: Осим као сликарка радите и као педагог. Шта кажете тим младим људима који се налазе на прагу уласка у изазовни и несигурни свијет умјетности?

ПЕТРОВИЋ: Упорност и вера у себе и у оно чиме се бавимо су најважније. То је оно што нас одржава на путу остварења све време. У нашем послу буде, наравно, амплитуда и преиспитивања да ли је ово што радимо добро или не. И то је добро, јер тако научимо да ослушкујемо себе и нашу интуицију. Мени је интуиција помогла при избору пута и правца кретања и одлука. Млади ликовни ствараоци поред свега морају научити да уметнички рад захтева пре свега време, пажњу, промишљање, идеју, упорност и веру у њега. То исто важи и за грађење ликовне каријере након завршене Академије. Закључак је јасан и можда је ово најбољи савет, увек се трудите да дате свој максимум, тада знате да сте се максимално предали и урадили све што је до вас. Мислим да су то најбољи почетни кораци на путу ликовног стваралаштва који ће касније постати рутина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана