Снага Петра Кочића записана у дјелима

Његов животни пут и све оно што је оставио иза себе значајан је колико за српску културу и образовање, толико за српски народ уопште.

На Кочића се гледало као на једног од најсмјелијих подстрекача српског народног поноса и проповједника друштвене правде. Он је од оних у низу српских писаца и интелектуалаца којима је ропство и правдање права на слободу односило главнину снага.

Написао је три збирке приповједака, међу којима су "С планине и испод планине" и "Јауци са Змијања" и двије политичко-социјалне сатире: "Јазавац пред судом" (позоришни комад) и "Суданија" (дијалог). По његовом сценарију 1988. године снимљен је и филм "Јазавац пред судом".

Кочић се одушевљава једноставношћу српског народног језика и народним животом. Он постаје пјесник крајишких пејзажа и крајишког живота, сликар модрих планина и тамних старих шума, пјесник сеоског здравља, примитивне снаге "кршних дјевојака и жестоких младића". Моћан дах природе и крепког, природног и примитивног живота осјећа се у свим његовим приповијеткама. Као и Станковић и Ћипико, тако и он љубав схвата као врховни нагон, неодољив и кобан уједно.

Велика популарност овог српског књижевника везана је за његов борбени српски национализам и велику љубав према српском крајишком кмету. У својим приповијеткама и нарочито у политичко-социјалним сатирама он постаје проповједник слободе и друштвене правде, заштитник убогог српског сељака.

У лику Давида Штрпца из "Јазавца пред судом" снажно је психолошки уобличио тип лукавог и притуљеног српског босанског сељака, кога вара и пљачка туђинска власт и домаћи зеленаши. Та драматизована сатира доживјела је тринаест издања и у доба послије анексионе кризе била најпопуларнији спис српске књижевности. "Суданија" је његова познија сатира, из доба сумрака његовог талента, али "Јазавац пред судом" није само политичка сатира локалног значаја, већ има дубљи социјални смјер и прелази границе времена и простора у коме је смјештена радња приче.

Како би била указана част Петру Кочићу, његов лик био је главни мотив на лицу серије новчаница динара Републике Српске које су издате 1993. године. Његов лик био је и главни мотив на лицу серије новчаница од 100 конвертибилних марака које су издате 1998. године. Награде "Кочићево перо" и "Кочићева књига" сваке године додјељује "Задужбина Петар Кочић, Бањалука - Београд". Поред тога, у Републици Српској се сваког августа одржава културна манифестација "Кочићев збор".

Овај 29. јун био је златни дан за српску књижевну сцену, јер баш на данашњи дан рођен је и академик Васко Попа, један од најпознатијих пјесника на српском језику. Он је један од најпревођенијих југословенских пјесника, а и сам је преводио са француског језика. Појава Васка Попе у послијератној српској поезији означава снажан преокрет у односу на поетско стваралаштво његових савременика. Пјеснички израз Васка Попе је наклоњен афоризму, пословици, елиптичан је и језгровит. Језик Васка Попе је сажет и лапидаран. Он пише кратке стихове без риме и интерпункције који су блиски матрици српске народне поезије.

За живота је објавио осам књига поезије: "Кора", "Непочи поље", "Споредно небо", "Успавана земља", "Вучја со", "Кућа насред друма", "Живо месо" и "Рез". Њему у част установљена је награда "Васко Попа".

Звијезде су овај дан погледале и свјетску књижевну сцену, па је на данашњи дан рођен и творац чувеног "Малог принца" Антоан де Сент Егзипери. Већ од дјетињства је показивао склоности ка писању, а желио је да буде и пилот. Године 1921. постао је пилот у Стразбуру, а 1923. године имао је авионску несрећу у Буржеу. Двије године послије несреће упознао се са познатим писцима, међу којима је био и Андре Жид, који су подржали његове литерарне способности. Убрзо објављује и своје прво дело "Авијатичар". Писац је многих чланака, прича и романа међу којима су најпознатији: "Правац југ", "Ноћни лет" "Земља људи", "Ратни пилот", "Смисао живота", "Цитадела".

*******

"Боже мој, чудне љепоте у вашег цара! (аустријског). Боже мој, боже, ала ви усрећисте нашу земљу! Свијет се лијепо умртвио од некаква добра, и милине, па једва дише! Свак весео, задовољан, свак пјева, само се пјесна ниђе не чује. Једини сам ја незадовољан, јадан и чемеран."

Петар Кочић, "Јазавац пред судом"

Очију твојих да није

Не би било неба

У малом нашем стану.

Васко Попа, стихови из пјесме "Очију твојих да није"

Човјек је усамљен и међу људима.

Уображени људи увијек чују само похвале.

Човјеку никад није по вољи, ма гдје био.

Одрасли су заиста чудни.

Само дјеца знају шта траже.

Антоан де Сент Егзипери, цитати из "Малог принца"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.