Снага мисли и мирис Требиња за уживање у поезији
Требиње - Ведро небо, мирис Требиња и први дан љета само су додатно уљепшали, предивно вече током које је пјесник Рајко Петров Ного говорио своје стихове на Тргу слободе у оквиру програма "Трг пјесника" у организацији Културног центара и требињског одбора СПКД "Просвјета".
У једночасовном програму пјеснички великан, у надахнутом казивању, подсјетио је Требињце на своје добро познате пјесме, којима је овјековјечио личне и наше колективне историјске драме и трагедије, а није заборавио ни најмлађе, којима је за крај посветио и неколико стихова из свог пјесничког опуса намијењеног дјеци.
Ного је новинарима рекао да му је ово прво искуство казивања поезије на тргу, у шали замјеривши организаторима да су га искористили да с њим "пробију лед и направе експеримент ин виво".
- Требињски главни трг је за такав подухват "богомдани амбијент", а посебно је занимљиво што су, захваљујући озвучењу, вечерас "поезију слушали и они који је не би слушали" - казао је Ного.
Подсјетио је и да је његов животни пут кренуо управо из сиротишта у Требињу, те да је Дучићев град на неки начин и његов завичај, којем се радо и често враћа.
- Требиње је у нашој скраћеној отаџбини наша једина медитеранска утјеха - каже пјесник.
О Ноговој поезији и изабраним пјесниковим дјелима, који су у седам књига прошле године на 70. пјесников рођендан издали "Штампар Макарије" из Београда, "Ободско слово" са Цетиња и "Херцеговина издаваштво" из Требиња, говорили су Рајко Танасијевић испред требињске "Просвјете" и Радомир Уљаревић испред издавача.
Миљан Вуковић, умјетнички директор Културног центра, истакао је да организовање културних програма на градским улицама и трговима није само потез изнуђен започетим санацијама у згради ове установе, већ и шанса и потреба града културе и туризма, додајући да у Требињу и не постоји боља позорница од оне испред споменика ослободиоцима.
Он је најавио да ће већ за десетак дана сљедећи гост "Трга пјесника" бити пјесникиња Милица Бакрач.
Ствари које смо волели
Ствари које смо волели
Зар изгубљене су заувек
Зелена столица
Очева шкриња
И благи мир са њима
У пустом свету осаме
Ја сањам блиске ствари
О како силан
Јер узалудан
Напор је мојих прстију
Тај блиски мир да ухвате
У шкољку руку затворе
Ти прсти
Пужа рогови
На друге
На јаве додире
Р. П. Ного
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
