Слободан Перишић, глумац и редитељ о раду на представи Млијеко: Прича о идентитету у ритму позоришног џеза
Бањалука - Сви ми имамо проблем са идентитетом, имамо потребу да се дефинишемо да припадамо одређеној групи. Та прича са идентитетом иде до таквог апсурда да када би остала два човјека на овој планети, не би успјели да буду само просто људи, него би се подијелили у двије групе и самим тим створили би основни предуслов за сукоб.
Почео је причу о новој представи "Млијеко" глумац Слободан Перишић који је поново у улози редитеља овај пут у Бањалучком студентском позоришту.
Премијерно извођење најавио је за 1. фебруар, а у комаду по тексту Василиса Кациконуриса публика ће имати прилику да ужива у креацијама Јелене Трепетове-Костић, Смиљане Маринковић, Бојана Колопића и Александара Ристановића.
Подсјећајући на тужну чињеницу да публика данас све више очекује забаву у позоришту, указујући на још тужнију слику стварности, у којој је, како каже, једини циљ наше болесне цивилизације, профит, Перишић је кроз умјетност поставио низ важних питања.
- Да ли ће се све свести на ситносопствене интересе духовно атрофираних појединаца? Усљед чега настаје та атрофија? "Млијеко" између осталог отвара и та питање. Многима је данас прва асоцијација на млијеко оно животињског поријекла, јер се нико не сјећа свог млијека којим је задојен - млијека преко којег се добијају информације о првом задовољству, првом миру и осјећању љубави. То "Млијеко" је наслов ове представе - истиче Перишић.
Слушајући његову причу, сасвим је јасно да ова екипа, нема намјеру да забавља било кога.
- Потребно је пронаћи начин да заједно освијестимо гдје гријешимо. Надам се да ће то бити живо позориште које никога не оставља равнодушним, да ће то бити један позоришни џез - казао је он.
У том проблему идентитета он види и разлог нереда који се ствара из којег произилази болест.
- Негдје смо опасно погријешили у поимању тога ко смо и шта смо. Нисмо баш докучили ту дефиницију. Наша представа говори о болесном друштву које проглашава болесним онога ко не испуњава очекивања, ко се не понаша по утврђеним правилима, размишља другачије, на свој начин. Са друге стране, наш јунак и те како осјећа болест окружења. Поставља се питање патологије "нормалности" - наставља причу Перишић.
На питање колико је важно да се и кроз умјетност говори о људима који покушавају да се укључе у други и другачији начин живота одговорио је питањем "Па зар би било и саме умјетности да није другога и другачијег?".
- Ту у ствари и настаје кључни проблем што је тај који треба да се уклопи другачији, а ми немамо разумијевање за то. У ствари, ми немамо саосјећање, ту изостаје свака емпатија према другом човјеку. Ми имамо страх који произилази из бојазни да ћемо изубити лични комфор, профит, идентитет, све оно што нам ствара привидну сигурност. Наравно, стално се позивамо на слободу, а са друге стране институције својим дјеловањем потпуно оробљавају појединца правдајући се друштвено корисним циљем - додаје он.
Много пута до сада, напомиње, одбацивали смо некога ко се разликује својим мишљењем или дјеловањем, а готово све велике ствари у науци и умјетности су дошле од оних који су били ван тадашњих оквира "нормалног" дјеловања.
Рад са глумцима за Перишића је кључни фактор да би се направила добра представа.
- Можете да имате феноменалну идеју или жанровско рјешење као редитељ али уколико немате саосјећање, разумијевање, пажљив приступ према сваком глумцу, тешко ћете направити живу ствар. Ми смо и тај концепт "лидера" потпуно погрешно примијенили у многим сферама. Редитељ који се понаша према том концепту није позоришни човјек, он је преварант и најчешће биједни политички полтрон - истакао је он.
Залагање и ентузијазам глумаца
- Јелена је била глумица Московског художественог академског театра, као и Народног позоришта РС, гдје тренутно ради Колопић. Смиљана игра у свим позориштима у Бањалуци и ради као асистент на Академији на којој је Ристановић студент још увијек. Њихово залагање и ентузијазам са којим су радили ову представу је идентичан и ја сам им на томе неизмјерно захвалан. То је професионализам у правом смислу те ријечи. Надам да ће Студентско позориште упркос настојању неких ситних душа, успјети да оживи професионалну сцену и да ће Бањалука добити још једно озбиљно позориште. Хтјели то неки или не Бањалука постаје значајан позоришни центар - поручио је Слободан Перишић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
