Сликарка Александра Кузмановић о изложби “Около”: Само себе можемо мијењати
БАЊАЛУКА - Изложба треба да нас укоријени ту гдје јесмо. Свијет иде својим током који је можда добар, можда није, али какав год да је, он иде својим путем и на то не можемо утицати. Оно на шта можемо утицати смо ми.
Казала је то у разговору за “Глас Српске” млада сликарка Александра Кузмановић поводом изложбе “Около” која ће бити отворена сутра у 19 часова, у Малом изложбеном салону Банског двора у Бањалуци.
Додала је да можемо утицати на нашу свијест, срећу и захвалност за све што имамо, те да треба да се трудимо да увијек будемо свјесни свега.
- Ко је свјестан, он је и “будан” па је и захвалан и све то повлачи једно друго. То је тешко, са собом се сваки дан борим и често игноришем једноставност и љепоту свега. На сликама са ове изложбе сам сликала и цртала омиљене сцене, обичне, које су људске и природне, али овакав аспект ме лично увијек ,”ажурира” и упућује на чисту љубав и захвалност - казала је Кузмановићева.
Објаснила је да слика оно што јој се слика, те да о томе онда и пише, али и да изучава умјетнике који су се бавили сличним стварима.
- Читати, гледати, чути. На крају ће све доћи на своје кад све то интегришем. Тада сав рад може да стоји као цјелина. Публика може да очекује сцене из мог живота, које су у исто вријеме и универзалне - рекла је она.
Говорећи о називу поставке истакла је да ријеч около има три слова О, односно три круга, на почетку у средини и на крају.
- Круг има многа значења, између осталог означава и божанство, Божија створења и енергију без почетка и краја, одсутност почетка и краја, свеобухватност. С друге стране около значи да су ту мотиви из мог окружења. Али мотиви нису баба, дјед, мама, кућа, животиње, него су баба коју волим, дјед, мама, кућа, животиње које волим. Апсолутни су. Љубав је апсолутна - истакла је Кузмановићева.
Нагласила је да су на сликама приказани породица, испраћај бабе и дједа, ручак, животиње око куће и мјеста.
- Универзалност, у смислу да нисам насликала свог дједа како сједи у дневној, него сам насликала дједа који прича са својим унучетом. Слика моје маме која спава, а ја је гледам, је исто тако и слика мајке која спава и коју ћерка гледа, а прије је она ћерку гледала. Из такве тачке гледишта моје слике са личним мотивима добијају универзални контекст - објаснила је она.
Додала је да су радови рађени графитном оловком и графитним штапићима, али и тушем и уљем.
- Свака техника има своју драж. Туш ме подсјећа на тату и секу. Кад помислим на туш сјетим се татиног цртежа с мачком и клупком, и секиног цртежа на тему “јесен” из основне школе. Можда ми се зато на јесен увијек црта тушем - испричала је Кузмановићева.
Казала је да је оловком цртала прије Академије умјетности, јер је практична.
- Уље нисам вољела у почетку, јер се споро сушило. Касније сам упознала издржљивост уља и увидјела то као огромну предност. Сликаш обришеш па двадесети пут насликаш и двадесети пут обришеш, а свако дјеловање на слици остане у благим траговима. Код уља ми највише приступ и процес прија - навела је она.
Сцена
Кузмановићева је истакла да имамо пребогату културно-умјетничку сцену. Мислим на млађе генерације, студенте са Академије. Ту су наравно и старији умјетници, али студенти су најсвјежији, најчистији, најискренији. Имамо мало простора гдје се може излагати, а галерије имају свој круг умјетника које промовишу. Бањалучка умјетничка сцена би требала више пажње да добије од стране “својих”. Супер је што имамо друштвене платформе гдје можемо сами да представимо радове, али што се тиче продаје слика, упитно је. Људи ће радије купити неку дигитално иштампану слику на платну у “Фису”, него неки цртеж или слику локалног умјетника - казала је Кузмановићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
