Сликари с четири континента стварају на ликовној колонији у Српцу

Дејан Јовичић
Сликари с четири континента стварају на ликовној колонији у Српцу

СРБАЦ - Ликовно-еколошка колонија у Бардачи посједује неку чудну енергију која нас тјера да јој се изнова враћамо и унутрашњи мир и спокој који се доживи када се посјети ово мјесто не може се срести нигдје на свијету.

Ово су ријечи Јелене Вушуровић, академске умјетнице из Цетиња и члана умјетничког сазива бардачке колоније која се одржава четрдесету годину заредом.

Вушуровићева каже да савремени умјетници у данашњем времену воде пребрз живот и нису се навикли на околности које владају у Бардачи, гдје живот практично стаје.

- Ми смо људи који радимо срцем, а не временом. Некада урадимо једну слику за дан, а понекад нам треба читава година, али бардачки пејзажи дају такву инспирацију да све док имамо платна и боје могли бисмо непрестано да стварамо. Свјесни смо да је флора и фауна овдје значајно девасатирана посљедњих година и управо својим сликама дижемо глас да се томе коначно стане на пут - рекла је Вушуровићева за “Глас Српске”.

Академска сликарка из Лондона Лина Огаили која води поријекло из Ирака, каже да први пут борави у БиХ и дошла је у Бардачу без икаквих очекивања, али је одушевљена срдачношћу људи и љепотом природе.

- Спој умјетника из цијелог свијета који стварају у природи са различитим ликовним техникама је нешто што је права ријеткост. Изузетно сам почаствована што сам дио овог догађаја и надам се новим позивима организатора - рекла је ова сликарка, која слика акрилом на платну.

Верица Чупић из Темерина до сада је завршила три слике на којима је приказала бардачке пејзаже и унутрашње емоције, које је, како каже, у њој пробудило зеленило којим је свакодневно окружена.

- Темперамент сваког сликара одређује материјал и прибор са којим ће радити, а мој је брз и инстинктиван, због чега користим сликарску шпахтлу која то дозвољава и уље које се добро размазује. Запослена сам у једној предшколској установи у Темерину и доста пажње посвећујем ликовној едукацији дјеце - рекла је Верица.

Први пут на бардачкој колонији је и Наташа Поповска из Охрида, која каже да је по струци стоматолог, али је у души сликар и оно што осјећа у себи воли да пренесе на платно.

- Чести мотиви на мојим сликама су таласи, јер они теку као мисли. Обично радим са уљем на платну, али сам у Бардачи пробала акрил и добро ми иде. Имала сам до сада неколико изложби, а излагала сам неколико пута до сада на чувеном Охридском љету - рекла је Наташа.

На простору Бардаче тренутно ствара 37 сликара из 13 земаља са четири континента, док ће троје умјетника из Турске, Италије и Албаније, који су спријечени да дођу из здравствених разлога, послати поштом своја дјела.

Овогодишњи сазив спојен је заједничком темом са прошлогодишњим и носи назив “Спас планете Земље - Оаза Србац”, а биће затворен вечерас.

Бројност

Директор Центра за културу и спорт из Српца Радован Митраковић рекао је да је ово најбројнији сазив још од оснивања колоније са највећим бројем интернационалних умјетника.

- Ово је културно благо којим се може поносити Република Српска, а не само општина Србац. Наш фундус броји 672 слике, али након ове колоније биће их бише од 700 и јако сам срећан што ускоро почињу радови на адаптацији галерије у Српцу, гдје ће бити стална поставка слика са бардачке колоније. То ће бити значајан простор за депо слика и културне догађаје, каквог се не би постидјели ни већи градови у региону - рекао је Митраковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана