Сликар Саво Пековић за Глас Српске: Слике као спој патње и узвишености
Приједор - Референце са којима је професор Академије умјетности у Требињу, иначе из Београда, Саво Пековић дошао на колонију "Сретен Стојановић" најавиле су умјетника чије се слике налазе у колекцијама Народног музеја и Музеја савремене уметности у Београду, колекцији Пеги Гугенхајм у Венецији, Калдерета у Риму, Мојланд у Диселдорфу, Лудвиг у Келну, Есел у Бечу, те другим приватним и јавним колекцијама.
Пековић је био сарадник у атељеу Анселма Кифера, стипендиста француске владе, а 2004. је стекао статус истакнутог умјетника. Будући да не воли тако тешке називе, за себе каже да је "оно што јесте".
- Бавим се овим послом као што се неко други бави другим послом и надам се да то радим што часније и поштеније. Не знам ништа друго да радим - рекао је Пековић "Гласу Српске".
Додао је да ријетко учествује на колонијама, јер их генерално не воли.
- Више волим неформалне комуникације, јер је то обавеза када се налазимо у неком простору, где ми треба да покажемо то што радимо. То је за мене мало претенциозно и углавном избегавам то да радим. Од колонија сам једино учествовао на РТС-овој колонији на Златибору "Оставштина за будућност" и то у јаком сазиву репрезентативних српских уметника и после тога сам све позиве за колоније одбијао. Ово ми је прва колонија после петнаестак година - каже Пековић.
Оно што га је опредијелило да учествује на овогодишњој ликовној колонији на Козари је, између осталог, њен назив.
- Сретен Стојановић је легендарна личност наше скулптуре и уопште уметничког живота, не само Србије, него и бивше Југославије. Он је, пре свега, учитељ наших учитеља, тако да заправо део тога мог прихватања да дођем на ову колонију је име Сретена Стојановића - рекао је Пековић.
Козара, као мјесто гдје се колонија одржава, по њему није пресудна.
- Мислим да за онога ко перманентно ради попут мене простор није тако значајан, већ је значајнија она врста односа људи са којима се овдје свакодневно комуницира него што је сам амбијент у коме се налазимо. Овдје сам наишао на добар пријем и то ме инспирише - каже Пековић.
Умјетник наглашава да његове слике представљају "у најмању руку мало бола, туге, патње, али и узвишености и интелектуалне храбрости".
- Оне заправо представљају мој живот. Слике доживљавам као када промените стан и усељавате се у нови, па треба да га испуните својим животом, својом породицом и својим намештајем и свим оним ситницама који вам живот у новом станишту треба да чине угодним - појашњава Пековић.
Сликар је на Козари стварао дјела техником акрилик, јер каже да је најпогоднија за рад на таквим мјестима.
- Иначе, нисам пробирљив, бавим се свим и свачим и нисам неко ко је испекао занат у једној техници и не напушта је. Бавим се и видео-радом, објектима, инсталацијама, волим теоретски рад, пишем о уметности и нисам неко ко се ограничио неком техником - казао је Пековић.
Додаје и да је сусрет са колегама професорима требињске и бањалучке академије отворило и питање сарадње ове двије образовне установе.
- Јако мало сарађујемо што је, у ствари, проблем. Ја долазим из Београда на требињску академију, а имам контакте и са бањалучком и чини ми се да та сарадња није довољна да би била квалитетна и да би то требало да буде много више. Оваквих сусрета између професора, а поготово између студената требало би да буде што више и што чешће. Ипак је ово мала средина у којој култура није довољно вреднована. Сматрам да у послове културе треба да буду сви укључени. Они који не мисле да треба да буду укључени, они морају да буду - рекао је Пековић.
Колонија
Једанаеста ликовна колонија "Сретен Стојановић" биће завршена данас. У раду колоније су учествовали сликари Саво Пековић, Радислав Вучинић и Момир Кнежевић са требињске Академије умјетности, те Миливоје Унковић, Зоран Бановић, Биљана Гаврановић, Борјана Мрђа, Данко Бркић и Новак Демоњић са Академије умјетности у Бањалуци. Радови настали на колонији биће изложени у оквиру манифестације "Књижевни сусрети на Козари", крајем септембра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
