Славни роман Стивена Кинга “Кери” слави пола вијека

Слава која је услиједила након објављивања романа и истоименог филма у режији Брајана де Палме, такође је започела интензивну еру за Кинга као бестселер писца, али тешког зависника од алкохола и кокаина, из чега ће се ишчупати тек у деведесетим.  У доба стварања романа “Кери” Кинг је био слабо плаћени професор књижевности, који је са женом Табитом и дјететом живио у приколици покушавајући да писањем прича за мушке часописе поправи скромни породични буџет. Текст који ће се претворити у роман био је један од таквих прича, а сам Кинг није био задовољан урађеним па га је хтио бацити у смеће.

Жена му је рекла да ипак настави са причом, јер је била дирнута како женским углом приче, тако и атмосфером и интензитетом емоција, па је Кинг наставио писати рукопис који је, по његовим ријечима, кренуо од сцене у женској свлачионици, засноване на његовом искуству школског домара из студентских дана и тексту који је прочитао о телекинези.  Када је роман завршен, успио је уз помоћ уредника Марка Томсона да редукује текст и промијени крај и добио је аванс од 2.500 долара од малог издавача “Дублдеј”. Права за издање у меком повезу изашла су на аукцију годину дана касније и Кинг је мислио да ће бити срећан ако добије 30.000 долара. Умјесто тога, предујам је био пола милиона долара, а Кинг се, по сопственим ријечима, на ову вијест срушио уз зид приколице знајући да су дани сиромаштва иза њега.

Прича о изопштеној тинејџерки са телекинетичким моћима, која уништава цијели град након малтретирања и понижавања на школској забави, не само да је озбиљно покренула Кингову каријеру већ је и хорор учинила мејнстримом понудивши модеран и аутентичан приступ жанру.

Једноставна, али уврнута прича о средњошколки Кери која се не уклапа као жаба међу лабудовима унутар суровог свијета школских ходника, ћерки самохране мајке залуђене Библијом, а трансформисана је у прелијепу краљицу матуре, али то изгледа као заплет љубавног романа док главна школска насилница не регрутује свог момка да свињска крв падне на позорницу на којој је Кери крунисана. Од тог момента то се претвара у масовни покољ који идилични градић у Мејну претвара у згариште пуно лешева.

Роман је мајсторски показао Кингов највећи дар, осим способности да прича приче на привлачан и приступачан начин, а то је његова вјештина да интегрише животе обичних људи уз хорор. Просто речено, “Кери” се  чита у даху, као књига написана без страха, визит карта писца са огромном моћи приповиједања, који још није свјестан шта може урадити маштом и тастатуром. Кинг на 272 странице поставља атмосферу малог мјеста и наивне дјевојке која живи заробљена унутар клаустрофобичног терора своје мајке и околине, док се постепено појачава напетост до спектакуларног финала, означивши рођење храбрије, модерније врсте хорора.

Овдје су страхови вребали међу свакодневним баналностима, од глупих дјечака до препотентних родитеља и злобних чирслидерсица, без натприродних чудовишта или бића из других димензија. Испреплићући причу исјечцима из фикционализованих чланака о “Кери феномену”, Кинг ствара осјећај реалне слутње, задиркујући воајера у читаоцима који жели да сазна више о ужасној ствари која се догодила.

Након објављивања “Кери” није била успјешна преко ноћи. Продаја тврдих повеза је била спора, али издање у меком повезу убрзало је тираж, продавши милион примјерака у првој години праћено углавном позитивним критикама, али када је Брајан де Палме снимио свој филм из 1976, свијет је био задивљен филмском верзијом приче слабо познатог писца из Нове Енглеске, укључујући и њега самог.

Наиме, Кинг је био задивљен тврдећи да је филм модернији од романа, а његове епске завршне сцене, у којима крвава Сиси Спејсик клизи кроз школску фискултурну салу са позорницом у пламену, описао је као револуцију из снова социјално понижених. Након филма продаја романа је експлодирала до четири милиона примјерака, гурајући Кингову каријеру до статуса иконе, како жанра страве и ужаса, тако и књижевности и поп културе, као писца који броји око 400.000 продатих књига и десетине филмских и телевизијских екранизација.

Адаптације

Роман је доживио неколико адаптација, али прва рађена од стране Брајана де Палме са Сиси Спејсик у главној роли важи за најбољу и  често се појављује на листама најбољих филмова.

Мање успјешан је био римејк из 2013. године са Клое Грејс Мориц и Џулијан Мур, који је пропао критички и комерцијално, али по размјерама катастрофа није био ни близу злогласне бродвејске адаптације “Кери” као мјузикла, који практично има статус осмог свјетског чуда када су промашаји у питању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.