Славна Вердијева опера први пут изведена прије 170 година: “Риголето” надјачао игре судбине

Прво извођење, према многим мишљењима најсавршеније опере, 11. марта 1851. у Венецији протекло је у знаку тријумфа, па су се њене арије пјевушиле улицама већ наредног јутра и никада нису утихнуле.

- Не вјерујем да ћу икада написати нешто љепше од “Риголета” - говорио је Верди.

“Риголето” је опера у три чина настала према драми Виктора Игоа “Краљ се забавља”. Драма је била забрањена након првог извођења јер се сматрало да текст вријеђа краља. Верди је у овој опери успио оно што успијева само највећима - да споји трагично и комично у Шекспировом стилу. Овим дјелом Верди је истакао богатство мелодије, кроз коју је дочарао комбинацију њене заводљивости са мелодијама које доносе душевни бол и борбу. Ђузепе Верди је рођен 1813. у околини Бусета, а умро је 27. јануара 1901. године у Милану, када је цијела Италија плакала као једно. На улице је изашло око 300.000 људи, а више од 800 пјевача било је у масовном хору у част овог генијалца.

Таленат према музици показао је још од малих ногу, а оргуље је научио да свира већ са осам година, те постао оргуљаш у локалној цркви. Међутим, као дијете сиромашног гостионичара, није имао новца за редовно образовање, па је музику почео изучавати код сеоског учитеља. Трговац и љубитељ музике Антонио Бареци узео га је под своје и помогао му да оде у Милано. Импресивног младића је замолио да његовој кћерки Маргерити држи часове клавира. Током часова млади се заљубљују и одлучују стати на “луди камен”.

Сан за компоновањем Вердија је одвео у Милано, гдје је поставио своју прву оперу “Оберто”, која је одлично примљена и одмах му је понуђено да настави компоновати. Вердијев сан напокон се остваривао. Радио је на другим дјелима чија популарност ни данас не јењава широм свијета.

Његова срећа, нажалост, није дуго трајала, јер му умиру оба дјетета и љубљена Маргерита. Очајни Верди заклео се да никад више неће компоновати.

Ипак, импресарио “Ла Скале” успио је да га увјери да настави с радом, те је кренуо компоновати “Набуко”, која се ускоро слушала у цијелом свијету. Након овог успјеха, Вердијева популарност је експлодирала. Богат опус од чак 26 опера које је оставио за собом, чини га једним од највећих оперских мајстора свих времена.

У свијету највећих био је посебан. Тражио је ликове у којима кипе страсти. Долазак на сцену као протагониста дворске луде, Циганке и посрнуле жене промијенио је општи однос према опери у којој су главни јунаци били хероји.

Умјетник, у чијем је животу креативност надјачала невјеште игре судбине, ликове је приказивао без уљепшавања, па су опере наилазиле на цензуре и отпор тадашње конзервативне публике.

Борба против цензуре није била једини скандал у који је био умијешан композитор. Крајем 40-их година 19. вијека заљубио се у Ђузепину Стрепони, водећу извођачицу у његовим операма. Чињеница да су почели да живе заједно прије брака у то вријеме је био невјероватан скандал. Пар се вјенчао након десетак година и то тек кад је стављена тачка на пјевачицину каријеру. Славни композитор је надживио и своју другу супругу. Пред крај живота Верди се бавио и хуманитарним радом, изградио је болницу у близини Бусета и старачки дом за музичаре у Милану.

Идол

Уздигнут је на ниво митова и легенди, Верди је постао национални понос, симбол јединства Италије. По зидовима се писало “Вива ВЕРДИ” као скраћеница за Viva Vittorio Emanuele Re D'Italia (Живио Виктор Емануел, италијански краљ). Његова музика изворне снаге, невјероватне животности и прелијепих мелодија заносно је и подстицајно дјеловала. Све до данас је његов “Ва пенсиеро”, позната пјесма коју у опери “Набуко” изводи хор робова, једна врста неслужбене химне Италије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.